Мексички заљев - главна водена тијела наше земље

Мексички залив је океански басен који лежи у Северној Америци и први пут га је истраживао Америго Веспуцци 1497. године. Залив је дом разним врстама флоре и фауне и представља велики економски извор за истраживаче нафте. Људске активности у Мексичком заливу и око њега, као што су бродоломи, изливања уља и пољопривредне праксе, и даље негативно утичу на екосистем. Заљев је препознат по својој разноликости и продуктивности.

Опис

Мексички залив заузима површину од 615.000 квадратних миља која граничи са Мексиком, Кубом и америчким државама Мисисипи, Луизијана, Тексас, Алабама и Флорида. Залив је настао као резултат кретања тектонских плоча пре 300 милиона година. Мексички залив је широк 930 миља и овалног је облика, а отприлике половина се састоји од плитких континенталних вода. Залив је повезан са Атлантским океаном преко Флориде и Карипским морем преко канала Иуцатан. Процењује се да Залив садржи преко 660 квадрилиона галона воде и разноликост јединствене водене биоте.

Хисторицал Роле

Мексички залив користили су се као истраживачки пут раних Европљана како би истражили Америку. Откривањем Кубе и Мексика, Шпанија је водила војну инвазију кроз залив како би освојила и колонизирала Хиспаниолу, Кубу и Мексико. С временом је Мексички залив постао одличан пут за трговину, укључујући трговину робљем. Због својих карактеристика, у заливу је пријављено много олупина бродова, што је довело до већег насељавања Европљана у земљама око Залива како би се смањио број пошиљака из Европе. Французи су такође поново истражили Заљев и открили већину његових јединствених особина.

Модерн Сигнифицанце

Велика величина Залива (која је скоро половина цијеле САД) представља станиште за водене врсте и птице. Мексички залив такође пружа добру основу за истраживање морског живота, што доводи до откривања неких ендемских врста као и ефеката загађења. Због присуства нафте испод подземног залива, многе нафтне и гасне бушотине избушене су за истраживање и рударство. Заљев је помогао у дефинисању природне баштине, културе и трговине између Кубе и САД-а (иако ријетко), и Кубе и Мексика.

Хабитат и биодиверзитет

У Заливу постоје различите животињске и биљне врсте. Постоје хемосинтетски и нехемосинтетски организми који укључују различите величине у распону од микроорганизама до макроорганизама. Врсте које се налазе у Мексичком заливу обухватају китове брајде, рибу, шкампе, морске оловке, ракове, бентос и друге. Већина ових врста је погођена изливањем нафте и загађењем. Брајдов кит је недавно проглашен ендемском врстом.

Еколошке пријетње и територијални спорови

Мексички залив садржи врсте алги које убијају рибе и друге морске сисаре и изазивају проблеме са дисањем код људи и животиња. Пољопривредне активности око Залива такође су довеле до повећања концентрација азота и фосфора у воденом екосистему. Истраживање нафте и напуштене бушотине нафте и гаса које нису процењене за било какве утицаје на животну средину које су можда наставиле да уништавају морски живот. Експлозија нафтне платформе Иктоц из 1979. године довела је до изливања нафте која је трајала скоро годину дана. Дошло је и до експлозије у 2010. чије се посљедице још увијек свједоче. Било је мањих излијевања нафте, а посљедњи је био у 2016. години. Заљев је био у центру територијалних спорова између три земље. Куба и Мексико постигли су споразум 1976. године, али то није много помогло у рјешавању спорова између два народа. Од раних седамдесетих година Куба и САД договориле су се око неколико граничних спорова у Заливу. Већина спорова још увијек је у току, упркос међународној арбитражи.