Да ли сте знали да се становништво Лондона управо враћа на нивое прије Другог свјетског рата?

Становништво Лондона кроз историју

Прво веће насеље у региону данашњег Лондона, тада познатог као Лондиниум, основали су Римљани 43. године нове ере, а на врхунцу у 2. веку наше ере, становништво римског Лондона било је око 60.000. У 5. стољећу, Лондиниум је напуштен, а касније, за вријеме владавине англосаксонаца, распршених, изолираних сеоских домаћинстава одрастао на селу у близини онога што је сада Лондон. Становништво Лондона поново је почело да расте од 9. века па надаље, након норманског освајања Енглеске 1066. године, Лондон је убрзано растао и прерастао у велики град. Међутим, средњовековни период у Лондону је такође био сведок неколико периода куге и глади, који су служили као продужени временски размаци када је раст градске популације био знатно ограничен. Велики лондонски пожар 1666. године, који је срушио четири петине градских зграда, привремено је обесхрабрио пресељење у град. Период између 1714. и 1840. био је брз раст становништва и доба када је број становника у Лондону скочио са 630.000 на 2 милиона. Током викторијанског периода у Лондону, који траје преко 60 година од 1837. до 1901. године, становништво Лондона скочило је на скоро 6, 5 милиона, а до 1940. године, када су нацистичке немачке бомбардовања Луфтвафеом и ракетним нападима почеле редовно да циљају град, Лондон је био насељен за око 8, 5 милиона људи.

Пола века пада (1931-1981)

Током и након Другог светског рата, становништво Лондона је почело да опада. Становништво града пало је за скоро 2 милиона од својих предратних процјена на 6, 6 милиона до средине 1980-их. Током рата, фактори као што су евакуација и војна обавеза били су примарно одговорни за нагли пад становништва у Лондону. У деценијама које су услиједиле након рата, када се Уједињено Краљевство стабилизовало и ојачало, постојала је тенденција да бивши Лондончани пребацују своје резиденције у предстојеће градове у близини Лондона у потрази за бољим животом, видећи пораст субурбанизације и успон на истакнутост велеградског градског подручја. Бројни фактори као што су приступ аутомобилима, повећање времена одмора и одмора, краће радно време и прелазак са проширених породичних система на нуклеарне породице додатно су охрабрили овај тренд. Најнасељенија подручја града изгубила су више од једне трећине свог становништва за то вријеме. Међутим, овај тренд опадања је убрзо нестао, као што ће бити објашњено у доњим одељцима.

Поновно оживљавање економије

Након ужаса Другог светског рата, Велика Британија, један од победника рата, постепено је почела да се опоравља и унапређује своју економију. Иако је Британско царство ефективно окончало своју некадашњу истакнутост, пошто су им прекоморске земље масовно стекле независност, Велика Британија је и даље успела да обезбеди прилично утицајну позицију у свету. То је био један од оснивача Уједињених нација, са правом вета у Савету безбедности исте организације, и такође је деловао као један од западних савезника Сједињених Држава током Хладног рата, као и да је био инструмент у покретању формирања Северно-атлантски пакт. Уједињено Краљевство се такође придружило Европској економској заједници 1973. године. Као главни град Уједињеног Краљевства, Лондон је цвјетао и напредовао, поново постао глобални центар за финансије и културу. Након победе Тонија Блера 1997. године, Лондон је доживио велики економски раст. До краја деведесете деценије, већина Лондонаца је уживала висок стандард живота, заједно са многим садржајима модерног живота.

Демографија Лондона: данас насупрот Иестериеар

Просперитет Лондона и обећање града да ће осигурати удобан и сигуран живот дуго су привлачили имигранте из цијелог свијета. У 2015. години, градска популација премашила је 8, 6 милиона, што је највиши од њеног бившег врха из 1939. године. Међутим, демографски образац града тренутно се знатно разликује од предратних услова. Године 1939. 18% становништва земље је живјело у Лондону, док тренутно само 13% становништва Уједињеног Краљевства живи у главном граду те земље. Такође, у предратном периоду, само 2, 7% становништва у Лондону чинили су људи рођени у иностранству, док је сада исти број порастао на запањујућих 37%. Данашњи Лондон такође има више пензионера и одраслих мушкараца него 1930-их, а 43% Лондончана (са већином жена) похађало је данас универзитет, за разлику од само 2% који су то учинили 1939. (углавном мушкарци).

Пројекције за будућност

Предвиђа се да ће број становника у Лондону расти у будућности, а до 2050. године могао би достићи 11 милиона. Експерти упозоравају да би то могло довести до великих притисака на градску инфраструктуру, а грађани би се могли суочити с недостатком комуналних, стамбених и транспортних опција. Сваке године у Лондону се тражи скоро 42.000 нових домова како би се задовољиле стамбене потребе још увијек растуће популације. Значајне инвестиције такође морају бити уложене у даљњи развој и обнову градских путева, железница, болница и друге инфраструктуре за растућу популацију. Будуће благостање Лондона зависи од тога колико добро чувари овог града успевају да одрже темпо свог структурног раста на нивоу људског становништва.