Баттле Оф Пакцхон - Корејски рат

5. Позадина

Битка код Пакцхона била је важна војна борба у раном Корејском рату. Борба је вођена између снага Уједињених нација против комунистичког Кинеза, у знак подршке севернокорејској војсци, 5. новембра 1950. године, у близини Пакцхон, Северна Кореја. Након што је 30. октобра 1950. успјешно заробио Цхонгјуа, Аустралцима и њиховим британским колегама наређено је да се врате у Пакцхон како би осигурали појачање западном крилу Осме ​​армије Сједињених Држава. У међувремену, Кинези су постигли успех против Американаца у Унсану. Кинези су даље напредовали да би започели нападе на југ, са намером да прекину снаге Уједињених нација док су се повлачиле.

4. Састав снага

Снаге Уједињених нација (УН) чиниле су особље САД-а и 27. Британска бригада Цоммонвеалтха (коју су чиниле и британске и аустралијске трупе). Британски, аустралијски и амерички војници били су под командом генерала Басила Аубреија, Флоида Васха и Ховарда Моореа. Ву Ксинкуан и Зханг Јиецхенг, с друге стране, били су вође комунистичких снага. Са снагом која се процјењује на 1.500 војника тог дана, кинеске и сјевернокорејске војске су увелико надмашиле број својих колега, за које се процјењује да имају само око 300 људи.

3. Опис ангажмана

Да би се кинески напредак зауставио, 27. Британској бригади Цоммонвеалтха је наређено да помогне 24. пјешадијској дивизији Сједињених Држава у одбрани прелаза на обалама река Цхонгцхон и Таерионг. 4. и 5. новембра 1950. године, комунистичке снаге су покренуле масовни напад на америчку 24. пешадијску дивизију, гурајући их назад за око 2 километра. Комунистичке снаге су се тада окренуле на запад и напредовале у подручје између река Цхонгцхон и Таерионг у покушају да угрозе позиције које је заузела 27. британска бригада Цоммонвеалтха. Британске и аустралијске снаге реаговале су успешним контранапирањем комунистичких снага.

2. Исход

С обзиром на број војника који су били укључени, обје зараћене фракције су претрпјеле релативно велике жртве. Тачан број жртава на комунистичкој страни тешко је утврдити, као што то чине кинеске и севернокорејске владе, као иу многим другим случајевима, имају различите рачуне у погледу броја изгубљених живота. У својој првој офанзиви против кинеских снага, 3. батаљон Краљевског аустралијског пука био је у стању да заузме добро брањену локацију са ограниченом офензивном снагом и задржао се на тој локацији упркос тешким, неуморним контранападима из комунистичке ватрене моћи. Британска бригада Цоммонвеалтха стекла је велики успјех током битке. Они су, међутим, дошли под напад од стране кинеских комунистичких снага, и као резултат тога, бригада је изгубила 12 живота, а чак 70 њених мушкараца је рањено, а већина тих жртава су били Аустралци. На кинеској страни, процењује се да је више од 200 убијено и скоро исто толико других је претрпело повреде које су директно настале у борби.

1. Историјски значај и наслеђе

Након пораза у Пакцхону, делови комунистичких кинеских и севернокорејских војски били су привремено приморани да се повуку чак и даље на север. Због тог потеза, трупе Уједињених нација су успјеле да ојачају своје позиције држећи се линије Цхонгцхон. Могући продор кинеске војске у подручје Пачхона је заустављен, леви бокови трупа УН-а су били осигурани, а њихови путеви повлачења били су отворени. Кинези и Севернокорејци су претрпели значајне губитке, што је довело до многих логистичких изазова за њих. Промјена комунистичких стратегија која је настала у Пакцхону довела је до краја кинеске офанзиве и привремено их је присилила да се повуку из тог подручја. Заправо, након успјеха овдје, заповједници УН-а претворили су своју пажњу у офанзивне властите тактичке маневре. Кинези, међутим, нису били спремни да се тако лако одрекну, и они и њихови севернокорејски другови ће се борити још много, много месеци.