Земље са највећим падом у извозним количинама од 2000. године

Извоз на међународно тржиште играће кључну улогу у трговинском билансу сваке земље. Извоз доприноси бруто оутпуту једне земље и такође служи као замјена за другу робу која је тражена у земљама извозницама. Главни извоз из развијених економија су углавном машине, електроника, телекомуникациони уређаји и готови пољопривредни производи. Земље у развоју углавном извозе сирове пољопривредне производе, сирово гориво и радну снагу. Обим извоза је неуобичајено висок у развијеним земљама у поређењу са земљама у развоју. Висок обим извоза из развијеног свијета је због тога што су те земље главни извозници, док су земље у развоју, с друге стране, углавном увозници. Већина острвских земаља и даље биљежи ниске индексе обима извоза. Неке од земаља са највећим релативним смањењем обима извоза од 2000.

Нортхерн Мариана Исландс

Индекс обима извоза Северних Маријанских острва био је 0, 1% у односу на 2000. годину. Током протекле двије деценије, индекси обима извоза су се кретали између 106, 66% и 0, 1%. Северна Маријанска острва извозе углавном у Индију, САД, Аустралију и Нови Зеланд. Главни извоз робе је одећа. Обим извоза северних Маријанских острва је погођен недостатком извозних роба, изазовима приступа међународном тржишту и трговинским ограничењима у земљи која одлажу извоз на глобалну марку. Низак индекс извоза је утицао на квалитет трговине Сјеверних Маријанских острва на тржишту. Инвеститори такође не желе улагати у извозни сектор због малих количина.

Аруба

Најновији Арубин индекс обима извоза мјерен је на 2, 3% у односу на 2000. годину, што указује на то да има један од најнижих индекса у свијету. Вриједност извоза земље износи око 116 милиона долара годишње, при чему извоз роба и услуга чини 70% бруто домаћег производа (БДП) земље. Аруба Извоз углавном пића, дувана, драгог камења, козметике и електронских машина. Неке од његових популарних извозних дестинација су Колумбија, САД, Венецуела, Холандија и Мексико. Низак обим извоза Арубе приписује се вриједности робе коју извози на међународно тржиште. Земља се суочава са конкуренцијом за извоз те робе из већ успостављених економија, чиме се смањује обим извоза. Такође, одлагање извозних производа на међународно тржиште утицало је на индекс обима извоза.

Цурацао

Остале земље сматрају да Цурацао-ове извозне услуге дају значајну додану вриједност, што доводи до већег обима извоза него друга два острвска народа која су горе наведена. Цурацао је рангиран као 132. највећа економија на свијету са вриједношћу извоза од 2, 45 милијарди долара. Највећи извоз земље су злато, сирова и рафинирана нафта и смрзнута риба. Главне извозне дестинације су Никарагва, Швајцарска, Бразил и САД. Цурацао је једна од земаља са највећим падом обима извоза. Према Комисији за трговину и развој Уједињених нација, индекс извоза земље је у 2015. години износио 12, 2%. Смањење обима извоза резултат је ниског обима трговине и кашњења у приступу тржишту.

Доприносећи фактори

Остале земље са неким од највећих смањења индекса обима извоза су Бермуда (13, 8%), Сирија (16, 1%), Гуам (22, 8%), Палау (35, 4%), Централноафричка Република (36, 4%), Америчка Самоа (41, 4%). %), и Либија (41, 5%). Ниски индекси обима извоза углавном су резултат ниске количине извоза на међународно тржиште, кашњења у извозу робе на тржишту, и конкуренције успостављених економија. Као што видите, ови фактори су често проблематичнији за мале острвске државе.

Земље са највећим падом у извозу од 2000. године

Ранг	Цоунтри	Индекс обима извоза (у односу на 2000. годину)
1	Нортхерн Мариана Исландс	0.1%
2	Аруба	2.3%
3	Цурацао	12.2%
4	Бермуда	13.8%
5	Сирија	16.1% \ т
6	Гуам	22.8%
7	Палау	35.4% \ т
8	Централна Афричка Република	36.4% \ т
9	Америчка Самоа	41.4%
10	Либија	41.5%