Зашто су Далматинци користили ватрогасне станице?

Карактеристике Далматинаца

Далматинца се може описати као пса средње величине који је најпознатији по црном или јетреном крзну. Првобитно је кориштен као кочија за пријевоз, а његово поријекло се може пратити још од Хрватске у Далмацији како би била специфичнија. Када се потпуно узгаја, процењује се да је висок 19 до 23 инча, док је мушка пасмина нешто већа од женске. Ова пасмина паса има озбиљан здравствени проблем у вези са слухом. Познато је да су многи далматински пси глухи, а само око 70% има нормалан слух. Првобитно, глухоћа нису препознали рани одгајивачи, и тако су псе учили да нису интелигентни. Пасмина се одликује снажним ловним инстинктом и добар је искорјењивач штакора. Првобитно су се пси користили у рату и чували границе Далмације.

Зашто су Далматинци користили ватрогасне станице?

Далматински пси су познати као снажни и агресивни пси, па су тако кориштени у ватрогасној индустрији како би заштитили опрему предузећа. Ови пси су коришћени у време када је већина ватрогасних компанија радила приватно. Било је такмичења из различитих ватрогасних организација, а ватрогасне станице су плаћане осигурањима према којима Ватрогасна компанија угасила пожар. Стога, кад год је дошло до избијања пожара, ватрогасне компаније су пожуриле до мјеста пожара и било које од њих је успјело прво доћи до ватреног мјеста, спојило се на хидрант и извршило задатак. Кроз то, ватрогасне станице би могле бити плаћене од стране осигуравајућег друштва. Далматински пси су били додатна предност за компанију због њихове снаге у гашењу пожара, те је већина ватрогасних компанија осигуравала да имају неке да имају предност у борби против пожара. Међутим, далматински пас је био ријетка пасмина, а већина њих је била глуха, али то није ометало нити утјецало на њихову радну стопу или стопу којом су узимали наређења од својих шефова, и зато су били најпожељнији.

Током овог раног периода, ватрогасне компаније су користиле коње да повуку ватрогасне машине јер није било трагова. Далматински пси су коришћени да држе коње мирне у својим шталама, и то је био уобичајен сценарио када су ови пси истрчали испред коња. Издржљивост паса и њихова одлична издржљивост учинили су је погоднијом да се користе од стране ватрогасних компанија, јер би могла изводити велике удаљености узимајући у обзир ситуацију у којој је ватра избила на удаљеном мјесту.

У закључку, Далматинци су најпознатији по томе што раде за ватрогасце. Далматинци су веома задовољни што се налазе у близини коња, тако да су вјероватно учени да трче испред вагона како би помогли у рашчишћавању пута и водили ватрогасце и коње до извора ватре. Добро су мислили да праве савршене чуваре и зато су их користиле ватрогасне станице за заштиту ватрогасних станица и опреме. Може се закључити да је ова пасмина паса добро служила америчкој ватрогасној служби и да ће је заувијек памтити упркос чињеници да је ових дана пас узет као кућни љубимац.