Шта је била несрећа у Гоианији?

Несрећа у Гојанији била је радиоактивна несрећа која се догодила у Гоианији, главном граду државе Гоиас у Бразилу. Несрећа у Гојанији догодила се 13. септембра 1987. године. Четири живота су изгубљена у инциденту и хиљаде људи је требало прегледати ради радиоактивне контаминације. Сматра се да је тај инцидент један од најгорих нуклеарних катастрофа које се догодило.

Догађаји који воде до несреће

Године 1985. Институт Гоиано де Радиотерапиа (ИГР) помјерио је своју примарну локацију, оставивши за собом јединицу за телетерапију у напуштеној згради. Године 1987. један од власника ИГР-а је покушао уклонити неке од објеката који су остали на овом мјесту; међутим, полицајци су га блокирали. Директор Ипасага, Саура Танигути, користио је полицијске снаге да блокира Царлоса Безерра од уклањања свих предмета који су остали у згради. Након овог инцидента, судски суд је издао заштитаре како би заштитио ову локацију. Током овог периода, власници ИГР-а написали су бројна писма упућена Националној комисији за нуклеарну енергију тражећи од њих дозволу за уклањање телетерапијске јединице због опасности које овај објект представља.

13. септембра 1987. године није било стражара који су штитили место где је остала телетерапија. Роберто дос Сантос и Вагнер Мота, мушкарци који су тражили металне отпатке за продају, искористили су ситуацију и успели да уђу у просторије. Раставили су јединицу и однели је кући, мислећи да је то вриједан предмет. Демонтажа машине била је почетак несреће, јер је тада било ослобођено зрачење.

Ефекти несреће Гоианиа

Несрећа у Гојанији однијела је најмање четири живота и погодила многе друге. Ови инциденти довели су до поплава многих људи у оближње болнице. Након анализе, доказано је да је 249 особа носило изузетно високе нивое радиоактивног материјала. Из ове групе, идентификовано је 129 људи који имају унутрашњу контаминацију. Већина људи који су конзумирали више зрачења били су изложени већем ризику од рака.

Савезни суд у Гоианиа је окривио Националну комисију за нуклеарну енергију да није предузела неопходне мере да спречи појаву несреће. Због ове грешке, Савезни суд у Гоианији наложио је Националној нуклеарној енергији да надокнади свим жртвама несреће у Ђенови.

Након ове несреће, постојала је потреба да се спроведе опсежно чишћење како би се избегло даље ширење зрачења. Поред уклањања горњег слоја тла са разних локација које су биле заражене, куће су такође срушене, а све ставке у кућама су испитиване на било који облик радиоактивности. У неким кућама куће су испражњене и сви предмети су тестирани на било који облик радиоактивности. Ставке које нису имале радиоактивност биле су замотане у полиетиленске кесе, док су оне које су биле заражене одложене или деконтаминиране у зависности од нивоа контаминације. Научници вјерују да чак и након чишћења, више од 7 ТБк радиоактивности није елиминирано.