Најниже реалне каматне стопе у свету по земљама

Реална каматна стопа је износ камате коју дужник мора да плати зајмодавцу као стварни принос за позајмљени износ. Она се рашчлањује као каматна стопа након инфлације, а стварни трошкови фонда су уклоњени. Прави принос је временска вриједност новца када је у корист дужника. Компензација као у интересу долази у три ризика: прво, систематски ризик као у случају да зајмопримац не може платити; друго, регулаторни ризик као у износу повећаних пореза који се плаћају; и треће, ризик инфлације као у случају флуктуације инфлације и валута на свјетском тржишту. Свјетска банка дефинира, "реална каматна стопа је каматна стопа на кредит који се прилагођава инфлацији и мјери се дефлатором БДП-а".

Три водеће земље с ниским каматним стопама

Многе земље су од маја 2015. године усвојиле ниске каматне стопе. Ове мјере су подузете како би се осигурао економски раст унаточ страху од неуспјеха. Централне банке су 2015. године одредиле сљедеће ниске каматне стопе за кредите комерцијалним и депозиторним банкама у случају несташице средстава. Земља која је на врху листе са најнижом каматном стопом у 2015. години била је Украјина на -13, 1%. Украјинска централна банка поново је смањила интерес за јачање економије и стабилизацију цијена. Други је Сиерра Леоне са ниском каматном стопом од -5, 7%. Одбор за монетарну политику Банке Сијера Леоне одлучује о тренутним каматним стопама у земљи. Трећа је Замбија са ниском каматном стопом од 0, 3%. Банка Замбије поново је смањила каматне стопе како би контролисала инфлацију након што је њена валута пала за половину своје вриједности. Пад цијена бакра и суша су узели свој данак.

Остале земље нуде ниске каматне стопе

Четврти је Египат са ниским каматним стопама од 0, 6%. Страх од увоза инфлације и колебања међународних цијена хране довео је до тога да Централна банка Египта поново снизи каматне стопе. Пето је Макао са ниском каматном стопом од 0, 8%. Монетарна управа Макао одлучује о тренутним каматним стопама. Ниске стопе инфлације резултирале су ниским каматним стопама. Незапосленост је такође била још један фактор. Шести је Мексико са ниском каматном стопом од 0, 9%. Централна банка Мексика Банцо де Мекицо диктира каматне стопе у земљи. Покушава да контролише инфлацију одржавајући куповну моћ и обезбеђујући валуту нацији. Седми је Хонг Конг са ниском каматном стопом од 1, 0%. Низак економски раст и депрецијација јуана покренули су потез Монетарне управе. Осма је Мађарска са ниском каматном стопом од 1, 1%. Спори економски раст и потреба за растом цијена довели су Централну банку Мађарске до снижавања каматних стопа. Девети је Чиле са ниском каматном стопом од 1, 1%. Централна банка Чилеа смањила је каматне стопе како би стимулисала економију и привукла инвеститоре. Десета је Јужна Кореја са ниском каматном стопом од 1, 3%. Централна банка Кореје смањила је каматне стопе како би повећала потрошњу и привукла инвестиције.

Негативне каматне стопе

Негативне каматне стопе су нови развој у банкарском свијету који је започео 2014. године у Еуропи. Ова нова луда идеја била је да промовише кредитирање, подстиче инфлацију и стимулише економију. Неколико централних банака у кључним европским градовима почело је да реже кључне каматне стопе испод нуле у 2014. години. Банка Јапана је такође усвојила негативне стопе у 2016. након чега је Европска централна банка у марту 2016. године усвојила исту мјеру. Шведска. У 2015. години, амерички банкарски систем је такође размишљао о усвајању истих негативних стопа.

Најниже реалне каматне стопе у свету по земљама

Ранг	Цоунтри	Реална каматна стопа у 2015. години
1	Украине	-13.1% \ т
2	Сијера Леоне	-5.7%
3	Замбиа	0.3%
4	Египат	0.6%
5	Мацао	0.8%
6	Мексико	0.9% \ т
7	Хонг Конг	1.0%
8	Мађарска	1.1%
9	Чиле	1.1%
10	Јужна Кореја	1.3%