10 Сепаратистичких покрета у Африци
Сепаратизам се односи на заговарање одвајања од веће групе, често, иако не увијек, из етничких, вјерских, културних, родних или расних разлога. Када сепаратизам укључује земље, познат је и као сецесија. Сепаратистички покрети углавном желе слободу самоуправљања. Политичке и економске околности су углавном покретачки фактор иза сепаратистичких покрета. Постоји неколико сепаратистичких покрета широм свијета који траже раздвајање због неких фактора. Највећи сепаратистички покрети који се тренутно дешавају у Африци наведени су у наставку.
10. Биоко
Биоко је острво које се налази у северном делу Екваторијалне Гвинеје у Гвинејском заливу и простире се на површини од 779 квадратних миља. 58% становништва чини заједница Буби. Покрет за самоодређење острва Биоко је забрањена политичка организација која је хтјела сецесију острва Биоко од Екваторијалне Гвинеје. Покрет је основан 1993. године, а настао је из Уније Буби. Хонорато Махо Цхуаха је вођа. Унион Буби је постојао током колонијалног периода и желио је одвајање острва Биоко, од Екваторијалне Гвинеје. Главни разлог за то је да је Екваторијална Гвинеја углавном насељена етничком групом Фанг. Буби, мањинска група, сматрала је да ће их Фанг маргинализовати јер су увелике бројчано надјачани. Покрет дјелује дискретно јер је забрањен у земљи.
9. Занзибар
Занзибар је полу-независна група острва која се налази у Танзанији, у источној Африци. Регион се састоји од неколико острва. Три главна острва су: Угуња (острво углавном познато као Занзибар), Пемба, Латхам и острво Мафија. Занзибар се 1964. ујединио с Тангањиком како би формирао Уједињену Републику Танзанију, али Занзибар остаје полу-неовисан од Танзаније. Удружење за исламску мобилизацију и пропаганду (Уамсхо) је активна исламска група која покушава да одвоји Занзибар од Танзаније. Уамсхо је регистрован 2001. као невладина организација која настоји да Занзибар постане потпуно независно острво и обнови исламске законе и начин живота на острву. Лидер групе је Фарид Хади Ахмед. Уамсхо је недавно оптужен за претварање у политичку групу и ширење мржње међу људима у Занзибару.
8. Рвензуруру
Краљевина Рвензуруру се налази у планинама Рвензори у западној Уганди. Људи Амба и Коњо заузимају краљевство. Краљевство је названо Рвензуруру након покрета који се борио за његово раздвајање. Током британске владавине у 20. веку, краљевство се спојило са краљевством Торо. Амба и Коњо су желели одвајање од краљевства Торо, али то је одбијено, што је довело до герилског рата који је трајао након независности. Борци Рвензуруру су били потчињени неко време од 1964. до 1979. године када су поново дошли. Људи из Амбе и Коње су жељели одвојено краљевство од Уганде, али разговори са владом Уганде довели су до званичног признања краљевства Рвензуруру 17. марта 2008. године.
7. Дарфур
Дарфур се налази на западу Судана. Регија је била независна и предводио је султан све до 1916. када га је Уједињено Краљевство и египатска колонијална власт спојили са Суданом. Сукоб у Дарфуру ескалирао је 2003. године са не-арапским побуњеницима из Дарфура, Дарфур Либератион Фронт, који се боре против суданске владе. Побуњеници тврде да је суданска влада покорила неарапско становништво Загхава, Масалит и Фур у Дарфуру. Данас је Ослобођење Дарфур познат као Судански ослободилачки покрет. Било је мировних преговора између званичника покрета и владе Судана с Дарфуром који је очекивао да ће постати самоуправан или имати потпредсједника који ће водити регију, али ниједан није дошао до краја и рат још увијек бјесни у Дарфуру.
6. Канарска острва
Канарска острва су самоуправна шпанска заједница која се налази на Атлантском океану. Острва се састоје од неколико главних острва и мањих острва. Међународна граница Канара била је узрок дискурса између Марока и Шпаније. Острвима је Шпанија доделила самоуправу 1982. године. Постоји неколико активних политичких група на Канарима које позивају на одвајање Канарских острва од Шпаније као самоуправне државе. Групе укључене на острву укључују Народни фронт Канарских острва (ФРЕПИЦ-АВАНАК) (1989), Алтанатива Натионалиста Цанариа (2006), Алтернатива популарна Цанариа (2002), Унидад дел Пуебло (1998) и Инекарен (2008).
5. Сомалиланд
Сомалиланд је самоуправни регион Републике Сомалије. Регион има површину од 68.000 квадратних миља и популацију од око четири милиона људи са Харгеисом као главним градом. 18. маја 1991. држава је прогласила независност од Сомалије. Сомалиланд је формиран од стране Сомалијског националног покрета и других милицијских група које су сматрале да је клан Исаака маргинализован и убијен 1988. године за време владавине Барра у Сомалији. Регија има владу и војску, Националне оружане снаге Сомалиланда. Председник Сомалиланда је Ахмед Мохамед Мохамоуд.
4. Вестерн Цапе
Западни Кејп је једна од девет провинција Јужне Африке са површином од 49.981 квадратних миља. Број становника у 2017. години процијењен је на 6, 5 милиона људи. Главни град регије је Цапе Товн. Странка Цапе је политичка странка која се залаже за независност Западног рта из Јужне Африке. Странку је основао Џек Милер 2007. године и сматра да су људи Западног Кејпа лингвистички и културно различити од осталих људи у Јужној Африци па заслужују да буду независни према члану 235 Устава. Западни Кејп је био подручје неколико устанака који се противе владавини апартхеида. Странка активно позива на отцјепљење и већином добија подршку од локалног становништва.
3. Цасаманце
Цасаманце је територија у Сенегалу јужно од Гамбије која укључује ријеку Цасаманце и углавном је насељена људима из Диоле. Диола је мањинска етничка група у Сенегалу која је жељела независност од Сенегала, јер су сматрали да су економски избачени. 1982. године основан је Покрет демократских снага Цасаманце који се залаже за престанак. Од 1990. године дошло је до активног покрета снага да се Цасаманце одвоји од Сенегала.
2. Биафра
Биафра је била западноафричка држава сачињена од држава источне Нигерије које су тражиле отцепљење од Нигерије. Након независности, Нигерија је била подијељена на сјевер, са становништвом претежно муслиманским, а на југу, гдје је становништво углавном кршћанско. Југ је даље подељен на Исток, окупиран од стране Игба и Запада који је био окупиран од стране Јорубе. Биафра је постојала од 30. маја 1967. до јануара 1970. и углавном је била насељена Игбом. Игбо је желио сецесију због етничких, културних и економских тензија између различитих нигеријских етничких група. 15. јануара 1970. Биафра се спојила са Нигеријом. Године 2012. дошло је до пораста група као што су аутохтони народ Биафра, ционистички покрет Биафра, са Бењамином Онвуком као вођом, и Биафра Ребиртх, који се залажу за поновно одвајање Биафре. Етничке групе које подржавају одвајање су Игбо, Ијав, Ибибио и Аннанг. Покрет за актуализацију суверене државе Биафра је активна политичка странка са Ралпхом Увазуруикеом као вођом. Странка је подељена на владу у сенци Биафре и владу Биафре у изгнанству и проглашава мирним покретом који тежи поновном одвајању Биафре.
1. Западна Сахара
Западна Сахара је пустињски регион који се налази у Северној Африци у региону Магреба, између Марока и Мауританије. То је подручје сукоба између Марока и Сахравија. Западна Сахара је делимично окупирана од стране Мароканаца (две трећине), а делимично управља Полисарио Фронт. Регија је некада била шпанска колонија, а 14. новембра 1975. Шпанија је потписала споразум са Мауританијом и Мароком о пребацивању управе региона у обе земље. Мароко је купио северну трећину региона и Мауританију преосталу трећину на југу. Сахрави, етничка група у региону, одупирала се инвазији, а Мауританија је 1979. године напустила Мароко и преузела контролу над цијелим регионом. Фронт Полисарио је 10. маја 1973. основао Ел-Оули Мустафа Саиед. Фронт се активно бори за независност Западне Сахаре од Марока и сматра се законским заступником Сахараца. Током 1980-их, Мароко је изградио пјешчани зид око економски продуктивног дијела региона, којег је војска Марока држала да би се Полисарио побунио. Сахрави арапска демократска република је остатак под контролом Полисарио Фронта.
