Земље у којима се већина спољног дуга дугује мултилатералним ентитетима

Мултилатерални ентитети се односе на организације које су одобриле зајмове, а које је успоставило више земаља, као што су Свјетска банка, Свјетска трговинска организација, ММФ и разне агенције УН-а. Ове институције су створене у сврху пружања финансијских и професионалних савјета за помоћ у развоју земаља чланица. Чланства укључују и развијене земље донаторе и земље задужене за развој. Мултилатерални субјекти финансирају пројекте у облику дугорочних зајмова одређених тржишним стопама, кроз грантове и дугорочне кредите познате и као кредите.

Ове земље већину свог вањског дуга дугују мултилатералним ентитетима;

Буркина Фасо

Ова западноафричка земља дугује 78, 1% свог вањског дуга мултилатералним финансијским организацијама. Од 1997. године, Буркина Фасо је искористила иницијативу да подржи јако задужене земље са развојном помоћи ММФ-а и Свјетске банке. Позајмљени новац се користи за борбу против сиромаштва, обезбјеђивање основног образовања и писмености, заштиту пасторалних услуга и сточарства, развој техничке обуке и информационих и комуникацијских технологија.

Непал

Непал се у великој мјери ослања на вањску финанцијску помоћ Свјетске банке и Азијске развојне банке (АДБ). Финансијска помоћ од ових банака чини 77, 3% укупног спољног дуга. Спољни дуг владе Непала износи 3, 8 милијарди долара, од чега се око 1, 2 милијарде долара дугује АДБ-у и 1, 1 милијарду долара Свјетској банци. У недавним потресима у Непалу, где су многи убијени и уништена имовина, Светска банка и други мултилатерални ентитети су обезбедили више новца за развој. Међутим, чини се да се мало тога дешава и појавила су се многа питања о томе да ли је новац злоупотријебљен у име развоја инфраструктуре.

Свети Винцент и Гренадини

Спољни дуг према мултилатералним ентитетима је 73, 8% за карипску земљу. Упркос минималним побољшањима у перформансама дуга, Ст. Винцент и Гренадини још увијек дугују Централној банци Источних Кариба огроман дио свог вањског дуга.

Боцвана

Од 2013. године, бруто вањски дуг Боцване је износио 3, 4 милијарде долара, што се повећало у односу на БДП због депрецијације валуте земље у односу на УСД. Спољни дуг износи 73, 3% укупног државног дуга. Већина позајмљених средстава долази од мултилатералних организација као што су Међународна банка за обнову и развој и Афричка развојна банка.

Фактори који доприносе кризи дуга

Већина земаља у развоју подлегла је кризи вањског дуга, с великим постотком њиховог позајмљеног новца који долазе из мултилатералних агенција. Земље као што су Лесото, Бенин, Уганда, Мали, Еритреја и Мадагаскар имају преко 60% свог националног дуга према вањским финансијерима.

Огромни дугови су ометали људски развој у овим земљама што је имало трајне импликације на укупан економски раст.

Лоше управљање и владине политике онемогућиле су опоравак од дуга. Чини се да се тренд у већини ових земаља свакодневно погоршава. Поред тога, земље трећег свијета морају плаћати кредите у чврстим валутама као што су јапански јен, еуро или амерички долар, у поређењу са својим меким валутама које се лако мијењају у вриједности.

Политичка нестабилност је такође главни фактор који доприноси повећању вањских дугова. Много времена и ресурса се троши у покушају да се ојача закон и ред, обнова земље и рјешавање кризе. Ова ситуација неминовно доводи до више задуживања.

Земље у којима се већина спољног дуга дугује мултилатералним ентитетима

РангЦоунтри% спољног дуга према мултилатералним ентитетима
1Буркина Фасо78.1% \ т
2Непал77.3%
3Свети Винцент и Гренадини73.8%
4Боцвана73.3%
5Лесото72.9% \ т
6Бенин72.3% \ т
7Уганда71.1% \ т
8Мали69.6% \ т
9Еритреја65.8% \ т
10Мадагаскар65.3% \ т