Земље са највећим спољним дугом

Мексико

Спољни дуг Мексика износи 235.990.148.633 $. Почетак екстремних нивоа дуга у Мексику почео је током шездесетих и седамдесетих година када је земља позајмила од међународних зајмодаваца како би финансирала напоре за индустријализацију. Светска економија ушла је у рецесију касних 70-их година, када су цене нафте порасле, што је довело до тога да земља позајмљује више кредита, готово утростручујући њихов дуг. Како су се каматне стопе широм свијета повећавале, тако су се повећавале и оне на отплати дуга, што је повећало мјесечне исплате на више него што је Мексико могао да плати. Овај фактор је био узрок кризе из 1982. године. Мексико се није могао вратити, те се обратио Међународном монетарном фонду (ММФ) за помоћ. ММФ је обезбиједио више зајмова како би покрио неплаћене дугове, али је захтијевао структуралне прилагодбе прије издавања новца. Ови програми структуралног прилагођавања гурнули су Мексико у неолибералне тржишне праксе у покушају да економију доведу у здравије стање како би земља могла да отплати кредите ММФ-а.

Бразил

Спољни дуг Бразила је $ 151, 608, 751, 222. Прича о томе како је ова земља тако далеко ушла у дуг је иста као и Мексико. Бразил је позајмио новац за изградњу инфраструктуре током шездесетих и седамдесетих година и био је једнако тако снажно погођен током светске рецесије. Након што је Мексико најавио своју неспособност за отплату, Бразил га је слиједио. Међутим, Бразил је једном дуговао знатно више новца од Мексика. Његова економија је доживјела нагли раст у посљедњих неколико деценија, што јој је омогућило да исплати више свог дуга.

Индонезија

Индонезија је такође тражила да позајми од страних зајмодаваца како би промовисала индустријализацију у настојању да повећа производне капацитете како би задовољила међународне захтјеве за извозом. Већина тог извоза отишла је у Кину и неколико година је растао индонезијски сектор. Међутим, током азијске финансијске кризе 1997. године, потражња за извозом опала је како су берзе и валуте девалвирале широм региона. У Индонезији, ММФ је поново устао да помогне и понудио пакет за спасавање програма кредитирања за стабилизацију валута. Данас, земља има спољни дуг од 133, 855, 370, 520 долара.

Турска

Турска дугује спољним субјектима 121, 615, 828, 315 долара. Почетком 2000. године, економија Турске се суочавала са високим стопама инфлације и ММФ-ом предлаже фиксирање девизног курса. Овај потез није учинио ништа да обузда инфлацију, већ је уместо тога повећао увоз и национални дефицит и одвукао стране инвеститоре. Почела је економска криза 2001. године. ММФ је поново ступио у позајмицу и помогао земљи да очисти свој банкарски систем, што је довело до економског раста. Страни инвеститори су се вратили, а ентитети у приватном и јавном сектору почели су да отимају кредите. Ово задуживање је недавно смањено, а кредити ММФ-а су скоро отплаћени.

Индиа

Спољни дуг Индије достигао је 107, 994, 984, 566 $. Постојећа инфраструктура у овој земљи изграђена је овим кредитима. Међутим, неки од тих догађаја довели су до постојања града-духова са празним улицама и стамбеним зградама. Ове компаније чекају помоћ владе. Иако је Индија у таквој ситуацији и суочена са масовним износима отплате, видјела је недавни пораст дугорочног дуга и смањење краткорочног дуга што је добар знак за економију.

Кина

Кина је такође била тешко погођена азијском финансијском кризом из 1997. Данас је њен спољни дуг достигао $ 84, 295, 676, 947. Током те кризе Кина је прошла нешто боље од Индонезије јер није била приморана да обезвређује своју валуту да би одржала ниво извоза. Ова земља је такође преузела више дуга током глобалне финансијске кризе 2009. године како би мотивисала грађевинске пројекте широм земље, што је помогло да се подрже друга тржишта у развоју која извозе сировине у Кину.

Колумбија

Колумбија је била погођена економском кризом из 1982. године на исти начин на који је то погодило Мексико и Бразил. Његов тренутни спољни дуг је 58, 532, 724, 039 $. Иако је ова земља нижа на листи од осталих земаља Латинске Америке, њен вањски дуг у посљедње вријеме расте по стопи која прелази раст БДП-а. Дуг се састоји од 60% јавних и 40% приватних.

Филипини

Филипини имају спољни дуг од 54, 205, 804, 325 долара. Ова земља је претрпела и азијску кризу 1997. године, када је Централна банка подигла каматне стопе и валута је пала. То представља 45, 8% БДП-а. Ризик са овом земљом је у томе што би њени дугови могли ускоро постати због тога што би их коштали рефинансирања.

Јужна Африка

Јужна Африка дугује 50.491.400.473 долара за спољни дуг. Чак и уз овај износ дуга, Јужна Африка има најбогатију економију било које друге афричке земље. Овај износ је порастао за 250% у последњој деценији, а неки економисти очекују да ће се њен тренутни економски балон прекинути.

Румунија

Са 44.160.992.831 долара вањског дуга, Румунија је број 10 на листи. Главнина ових кредита је преузета ради промовисања индустријализације. Влада је инвестирала у технологију и материјале потребне за изградњу инфраструктуре, а њена економија је погођена истом нафтном кризом крајем 70-тих која је погодила тржиште Латинске Америке. Само је румунска влада одлучила да не позајмљује од ММФ-а како би избјегла програме структуралног прилагођавања. Коначно, њена политика штедње је утицала на живот својих грађана, а земља је касније присиљена да позајми и од ММФ-а и од недавно, од ЕУ.

Ранг	Цоунтри	Тренутни укупни спољни дуг
1	Мексико	$ 235, 990, 148, 633
2	Бразил	$ 151, 608, 751, 222
3	Индонезија	$ 133, 855, 370, 520
4	Турска	$ 121, 615, 828, 315
5	Индиа	$ 107, 994, 984, 566
6	Кина	$ 84, 295, 676, 947
7	Колумбија	$ 58, 532, 724, 039
8	Филипини	$ 54, 205, 804, 325
9	Јужна Африка	$ 50, 491, 400, 473
10	Румунија	$ 44, 160, 992, 831