Земље са највећим емисијама стакленичких плинова у односу на куповну моћ

Емисије угљен-диоксида су емисије које настају сагоревањем фосилних горива у индустрији и сектору транспорта. Угљен диоксид је стакленички гас који утиче на радијациону равнотежу земље са потенцијалом глобалног загревања од 1. Емисија угљен-диоксида у земљи указује на један гас стаклене баште. Остали гасови као што су метан и азотни оксид такође директно утичу на климатске промене. Киото протокол из 1997. који су усвојиле многе земље које су чланице Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским промјенама ради на смањењу угљичног диоксида у свијету. Проведбено тијело тренутно циља земље с највишим емисијама стакленичких плинова у односу на њихов доходак по глави становника. Неке од ових земаља укључују:

Тринидад и Тобаго

Тринидад и Тобаго је највећи произвођач ГХГ по глави становника и други највећи произвођач по јединици БДП-а. Тринидад и Тобаго производе просјечно 53 милиона тона емисија стаклене баште сваке године са 80% од производње електричне енергије. Угљен диоксид представља 1, 2 килограма емисије по ППП БДП-а. Изненађујуће је да су емисије из транспортног сектора веома минималне у поређењу са другим земљама. Ако се Тринидад и Тобаго могу пребацити на кориштење компримираног плина, посебно у сектору транспорта, емисија угљичног диоксида ће се значајно смањити.

Туркменистан

Развој привредног сектора у Туркменистану једнако је довео до раста и потрошње енергије. Огромне резерве гаса и горива задовољиле су локалну потражњу за енергијом. Упркос повећању потрошње енергије, енергетски интензитет на БДП на ППП на потрошњу се и даље значајно смањује. Раст потрошње енергије у Туркменистану праћен је природним повећањем емисије стакленичких плинова првенствено угљичног диоксида с годишњом емисијом угљичног диоксида од 1, 1 килограма по ППП БДП-а. Највеће емисије потичу од рударства, транспорта и сагоревања горива.

Узбекистан

Узбекистан има неке од највећих резерви фосилних горива и обновљиве енергије као што су соларна енергија и вјетар. Обновљива енергија је недовољно искориштена, док је већи дио концентрације био на фосилним горивима. Наставак употребе фосилних горива је значајно повећао ниво емисије гасова стаклене баште. У поређењу са нивоом раста БДП-а, Узбекистан производи 0, 9 килограма емисија угљен-диоксида по ППП БДП-а. Овај однос емисије према расту БДП-а већи је у односу на жељени стандард УНФЦЦЦ.

Палау

Палау се углавном ослања на фосилна горива са неколико дизел постројења која се налазе у различитим деловима земље. Електрична и соларна енергија су такође примарни извори енергије. 50% потрошње дизела се користи за производњу електричне енергије која је уобичајени извор енергије у већини домова. Коришћење електричне енергије значајно је смањило емисију угљеника на 0, 8 кг по ППП БДП-а. Влада Републике Палау такође подстиче коришћење обновљиве енергије са циљем смањења емисије ГХГ.

Друге земље

Монголија, Украјина, Јужна Африка, Казахстан, Аруба и Босна и Херцеговина су такође неке од земаља са емисијом угљичног диоксида по ППП БДП-а изнад 0, 6 килограма. Ниво емисије у овим земљама представља значајан ризик за климатске и временске обрасце. Неке од међународних организација су користиле ове податке да би саветовале и подстакле земље да предузму неопходне мере за смањење емисије ГХГ. Неке од предложених активности су кориштење зелене енергије или обновљивих извора енергије као што су вјетар, соларна и геотермална енергија.

Земље са највећим емисијама стакленичких плинова у односу на куповну моћ

Ранг	Цоунтри	Емисија ЦО2 по ППП БДП-а у $ УС
1	Тринидад и Тобаго	1, 2 килограма
2	Туркменистан	1.1 кг
3	Узбекистан	0.9 килограма
4	Палау	0.8 кг
5	Монголиа	0.8 кг
6	Украине	0.8 кг
7	Јужна Африка	0.8 кг
8	Казакхстан	0.7 кг
9	Аруба	0.7 кг
10	Босна и Херцеговина	0.7 кг