Земље са највећим доприносима емисије метана из пољопривреде

Метан је хемијско једињење, које има природне и уметне појаве. Гас метана се користи као гориво због великог обиља. То је такође стакленички плин, што значи да има капацитет да држи и емитује сунчево зрачење и то је главни разлог за глобално загревање. Највећа емисија метана, осим природних ресурса, долази од пољопривреде и стоке. У пољопривреди, већина ђубрива има састав метана, који се касније разграђује и развија метан. На исти начин, гној или крављи гној доприноси већем делу метана. Крављи гној се такође користи за производњу биогаса, који се углавном састоји од метана.

Разлози за емисију метана из пољопривреде Сектор

Према извјештају Свјетске банке, пољопривреда је главни извор емисије метана. У свом извештају из 2008. године, три земље које имају највећу емисију метана због пољопривреде укључују Соломонско острво са 96, 80%, Уругвај 92, 80% и Намибија 92, 00%.

Извори метана

Пољопривреда се углавном састоји од биљака, стајњака, ђубрива, животиња, животињског отпада и узгоја риже. Како ове земље у великој мјери доприносе пољопривреди, узгоју животиња и раду, те земље доприносе у великој мјери емисији метана. Удруживање пољопривреде и сточарства доприноси са 35% укупне емисије метана.

Почевши од животиња као што су кравље, бизони, овце и козе производе метан дигестијом, јер њихов желудац садржи микроорганизме који узрокују цријевну ферментацију, која ослобађа метан. Овај метан емитује се преко издисаја или плуса. Створени животињски отпад се даље користи као природни стајњак, који при разградњи емитује метан. Већина синтетичких ђубрива је такође састављена од метана. Будући да је употреба ђубрива забрињавајуће повећана је и производња метана.

Пољопривреда и стока производе скоро 90 тона метана годишње широм света. Штавише, тешка производња меса допринела је емисији метана. Узгој риже је такође допринио емисији метана, јер повољно стање влаге рађа микроорганизме који повећавају емисију метана за 9%.

На страни човека, пољопривреда у великој мери доприноси емисији метана. Управљање отпадом, спаљивање остатака и одлагање отпада је такође разлог емисије метана. Распадање отпада или кравље балеге у производњи стајског ђубрива такође је генерисало метан. Лоше пољопривредне праксе у овим земљама морају се временом мијењати, јер оне утјечу на глобалну климу због глобалног загријавања.

Утицај емисија метана и раствора

Метан је познат као стакленички плин, што значи да има капацитет да држи зрачење од сунца. Глобално загревање повећава температуру земље, што има веома лош ефекат на Земљи. Од прошлог века, производња метана је порасла за 150%, а то је проузроковало да просечна температура Земље порасте за око 1 до 2 степена Целзијуса.

Повећање температуре утицало је на климатске и временске услове. Отапање глечера, суша, глад, поплаве, неуједначена количина падавина, врућа врућина и дуже љетне сезоне су примарни ефекти пораста емисије метана. Пракса као што је пољопривреда не може бити напуштена или смањена са растућим становништвом, али се може промијенити начин пољопривреде и узгој животиња, што може довести до контроле емисије метана.

Земље са највећим процентом емисије метана из пољопривреде

Ранг	Цоунтри	Емисије метана из пољопривреде (% од укупног) (2008)
1	Соломонска острва	96.80
2	Уругвај	92.80
3	Намибиа	92.00
4	Нови Зеланд	91.00
5	Судан	87.90
6	Монголиа	87.50
7	Тимор-Лесте	86.40
8	Вануату	85.40
9	Мауританиа	83.10
10	Цхад	82.90