Земље са најоперативнијим сателитима на орбити

Сједињене Америчке Државе

Америка је 1958. године основала Националну управу за аеронаутику и свемир (НАСА) као одговор на то да је Совјетски Савез лансирао први сателит. НАСА је одговорна за цивилне свемирске програме, аеронаутичке и ваздухопловне истраживања. Године 1961, Алан Схепард је постао први Американац и други човек у свемиру, годину дана касније Јохн Гленн је постао први Американац и други човек у орбити Земље. Године 1961. НАСА је покренула програм Аполло и до 1969. године спустила прве људе на Мјесец. Од 1969. до 1972. НАСА би слетјела на мисију шест мисија, спустивши тамо дванаест људи. Сједињене Државе су тренутно једина земља која је слетјела на Мјесец. НАСА је лансирала Скилаб 1973. године, која је била прва и једина независна свемирска станица у Америци све до 1979. године када је поново ушла у Земљину атмосферу. НАСА је водила програм свемирских шатлова од 1972. до 2011. године када је отказан. До сада је у свемиру било 335 Американаца. Сједињене Државе су покренуле сателите за комуникацијске, војне, научне и друге сврхе. У 2013. години, САД су лансирале МАВЕН орбитер, свемирску сонду са циљем проучавања атмосфере Марса. САД су 2015. покренуле ДИСЦОВЕР како би посматрале свемирско време које утиче на Земљу, као и посматрање временске појаве на Земљи.

Кина

Кинески свемирски програм има своје коријене крајем педесетих година када је почео свој програм балистичких ракета. Године 1967. Мао Зедонг је одлучио да Кина не остане иза себе и покренула први свемирски програм са људском посадом. Прошло је неколико деценија пре него што је Кина послала човека у свемир, али 1970. године Кина је лансирала свој први сателит, Донг Фанг Хонг И. Године 1993. Кина је основала Кинеску националну свемирску управу да преузме дужности националног свемирског програма од Министарства ваздухопловства. . Од завршетка Хладног рата, Кина је постала трећа нација која је самостално послала људе у свемир 2003. године када је Ианг Ливеи постао први кинески држављанин у свемиру. До сада је у свемиру било 10 Кинеза. Кина је 2007. године постала и само пета земља која је успјешно заобишла Мјесец. Кина је лансирала сателите за војне, комуникационе, научне и друге сврхе. Кина је 2015. године покренула Пујианг-1 како би помогла у промовисању и праћењу изградње паметних градова. У 2016. години Кина је лансирала Зииуан ИИИ-02 сателит за даљинско праћење како би пратила употребу земљишта, екологију и друго.

Русија

Совјетски свемирски програм је почео тридесетих година прошлог века и био је одговоран за ракетно истраживање и истраживање свемира. 1957. године Совјетски Савез је лансирао први сателит Спутник 1 у свемир који је покренуо свемирску трку између Совјетског Савеза и Сједињених Држава. Јуриј Гагарин постао је први који је ушао у свемир и орбитирао око Земље 1961. године. Совјети су такође постигли и друге значајне, укључујући прву животињу у свемиру (1957), прву сонду која је утицала на Месец и прве слике Месеца ( 1959), прве жене у свемиру (1963) и многе друге. Године 1991. програм се распао са разочарањем на Совјетски Савез. 1992. године, након пада Совјетског Савеза, Русија је основала државну корпорацију Росцосмос која је одговорна за свемирски програм у земљи. Тренутно, Русија је тренутно једина земља која је способна да пошаље астронауте на Међународну свемирску станицу. До сада је било 117 Руса у свемиру. Русија је покренула сателите за комуникацију, извиђање и навигацију, између осталог. Руски је 2014. покренуо Космос 2500, војни сателит чији је циљ навигација. Русија је 2016. године у заједничком пројекту са Европском унијом покренула ЕкоМарс Траце Гас Орбитер у циљу мапирања атмосфере Марса путем ровера на површини и сателита у орбити.

Јапан

Развој јапанског простора почео је 50-их година прошлог века на Токијском универзитету Хидео Итокава, а 1964. године постао је Институт за свемирску астронаутику (ИСАС). Постојале су још две конкурентне свемирске агенције, Национална аероспаце лабораторија Јапана (НАЛ) која је основана 1955. године и Национална агенција за развој простора Јапана (НАСДА) која је формирана 1969. године. ИСАС је 1970. године лансирао умисуми, први јапански сателит у простор. Године 2003. ИСАС, НАЛ и НАСДА су се спојили у један извор, јапанску агенцију за аероспаце еКсплоратион (ЈАКСА). ЈАКСА је одговоран за лансирање сателита, истраживање астероида и могуће истраживање Мјесеца. У 2012. години законодавство је проширило ЈАКСА како би укључило неки војни просторни развој. До сада је у свемиру било седам Јапанаца. Године 2014. Јапан је лансирао своја два најновија сателита, Хаиабуса 2 са сврхом прикупљања узорака астероида и ПРОЦИОН-а, у циљу обављања летења дубоког свемирског астероида, али је напуштен на путу због неисправности јонског потисника.

Велика Британија

1952. године почео је први званични британски свемирски програм, а до 1962. године Ариел 1 је био први британски сателит који је лансиран у свемир на америчкој ракети. Просперо је 1971. био први и једини британски сателит који је лансиран у свемир на британској ракети. Године 1985. формиран је Британски национални свемирски центар који координира свемирске активности у Великој Британији и ради са Европском свемирском агенцијом. Влада је 2010. године основала Свемирску агенцију Уједињеног Краљевства, која је сада одговорна за британски свемирски програм. До сада је било седам Британаца који су били у свемиру. Велика Британија је покренула многе врсте сателита у свемир, укључујући и ону за комерцијалне, рендгенске, мобилне и научне сврхе. Велика Британија је 2009. године покренула УК-ДМЦ 2 као дио констелације за праћење катастрофа, која пружа хитну Земаљску слику за помоћ у случају катастрофе. Године 2013. УК је лансирао СТРаНД-1, који је био први сателитски управљани паметни телефон који је лансиран у свемир.