Земље са најнижим скупим тарифама

Увоз је неопходан за трговински биланс земље. Кроз увоз, земља може задовољити потражњу за одређеним добром или услугом, док истовремено добија производ који није у стању да произведе локално. Међутим, увоз се сматра трошком привреде. Такође, увоз дестабилизује цене роба и услуга које се производе локално у земљи. Такође се такмиче за тржишни удео иу већини случајева избацују локалне производе са тржишта. Због неповољних ефеката увозне робе на економију, већина земаља је повећала царине на сав увоз како би забранила увоз одређене робе. Забрањена тарифа повећава трошкове увоза више од локалне тржишне цијене и на тај начин обесхрабрује увознике да донесу робу у земљу. Према Свјетској банци, врхунац Интернатионал схаре лине је 15%. Међутим, неке земље имају најмањи скуп тарифа. Неке од ових земаља су разматране у наставку.

Босна и Херцеговина

Управа за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине је одговорна за управљање царином у земљи. Власти су елиминисале увозне тарифе за 23.000 производа који се увозе из Европске уније. Изузетак од тарифа на неким од ових увоза довео је до само неколико скупих тарифа које су биле забрањене. Босна и Херцеговина има 0.00% забрањене дионице изнад препоручених 15%. Неке од роба ослобођених увозних тарифа укључују војну и полицијску робу, робу за инвестиције и робу за реконструкцију. Утицај неколицине скупих превисоких тарифа је наставак увоза производа који је промовисао инвестиције странаца у земљи и сталну испоруку робе на тржиште. Роба која је финансирана од стране донатора, као што је војна опрема која је изузета од увозних тарифа, такође је постала доступна службеницима.

Георгиа

Грузијско трговинско окружење је једно од најлибералнијих и најконкурентнијих у свету. Либералну трговинску политику земље карактеришу ниске увозне тарифе, олакшани режим спољне трговине, минималне нецаринске регулативе и једноставне царинске процедуре. Тарифе за 85% увозне робе укинуте су 2006. године, нити постоје сезонске тарифе. Не постоје забрањене тарифе са заједничком линијом од 0, 00% за било коју робу, посебно оне које долазе од чланова Светске трговинске организације. Утицај нецаринске тарифе је појачана трговина између Грузије и остатка света, при чему земља купује производе по ниским ценама.

Хонг Конг

Хонг Конг себе сматра "слободном луком" нације без икаквих значајних царинских тарифа, пореза на додату вриједност (ПДВ), квота, или опћих накнада за услуге. Увозна царина се намеће само за дуван, метилни алкохол, алкохол и угљоводонично уље. Хонг Конг не намеће нецаринске тарифе као меру заштите својих индустрија, али намеће увозне тарифе како би заштитио свој сектор јавног здравства, животну средину и безбедност. Ме онлиутим, ове мјере долазе само у облику дозвола, тако да не постоје забрањене царине на робу и услуге увезене у земљу.

Промовисање трговине кроз смањење тарифа

Остале земље са минимално скупим тарифама су Француска Полинезија, Таџикистан, Макао, Чиле, Кувајт, Сингапур и Јерменија, између осталих земаља које су наведене у наставку. Недостатак забрањених тарифа олакшавају слободна трговина и нецаринске тарифе у тим земљама. Земље су отвориле своја тржишта за робу и услуге из других земаља како би промовисале раст своје локалне индустрије.

Земље са најнижим скупим тарифама

Ранг	Цоунтри	Проценат тарифних линија које прелазе 15%
1	Босна и Херцеговина	0.0%
2	Георгиа	0.0%
3	Хонг Конг	0.0%
4	Француска Полинезија	0.0%
5	Таџикистан	0.0%
6	Мацао	0.0%
7	Азербаијан	0.0%
8	Чиле	0.0%
9	Куваит	0.0%
10	Сингапур	0.0%
11	Армениа	0.0%
12	Албаниа	0.0%
13	Катар	0.0%
14	Оман	0.0%
15	Саудијска Арабија	0.0%
16	Уједињени арапски Емирати	0.0%
17	Хаити	0.0%
18	Норвешка	0.5%
19	Израел	0.5%
20	Киргистан	0.6%