Земље са најбољим спољним дугом (у односу на БНД)

Спољни дуг је кредит који је земља преузела од страних влада, међународних финансијских институција и страних комерцијалних банака. Отплата долази од зарада остварених извозом робе у земљу кредитора у истој валути која је посуђена. Исплате се врше путем плаћања камата као трошак задуживања, док се исплате извршене главницом врше како би се смањио износ главнице.

Способност земље да врати свој спољни дуг је под утицајем њеног извоза, али на њега могу утицати и спољни и унутрашњи фактори као што су рецесија, рат, грађански сукоби, каматне стопе и друге неизвесности. Ови геополитички и социоекономски услови се понекад мијењају и утичу на финансијски однос земље према обезбјеђивању страних кредита и рефинансирању старих обавеза.

Мјера одрживости

Најбољи омјери вањског дуга према бруто националном дохотку (БНД) економисти често објашњавају као одрживост вањског дуга земље. Ово се претвара у способност земље да плати камате на свој дуг и још увијек има стабилан економски раст. Коефицијент спољног дуга према БНД се користи за умножавање добитака и губитака земље. Низак однос спољног дуга и БНД-а значи да земља има довољно извоза роба и услуга да би отплаћивала дугове, а да притом не зарађује више кредита.

Земље са ниским спољним дугом у односу на бруто национални доходак

Према мишљењу ММФ-а и Свјетске банке, одрживост вањског дуга зависи од способности земље да “уведе нето садашњу вриједност (НПВ) вањског јавног дуга на око 150 посто извоза земље или 250 посто прихода земље”. Бруто национални доходак премашује краткорочни дуг од 200 до 1. Туркменистан је на врху листе најбољих односа спољног дуга према БНД са ниском вредношћу од 0, 5% њеног БНД-а. Његова економија је успорила, али је приватизација њене економије помогла у његовом краткорочном дугу. Побољшала је производњу нафте и гаса новим инвестицијама. Други је Алжир са ниским односом спољног дуга са својим БНД-ом од 0, 7%. Његови приходи од извоза нафте и гаса и девизне резерве имали су значајну улогу у смањењу дуга. Трећа је Кина са ниским односом спољног дуга са својим БНД-ом од 0, 8%. Њена улагања у основна средства и индустријска производња помогла су да се одржи спор омјер дуга. Четврта је Нигерија са ниским односом спољног дуга са својим БНД-ом од 1, 2%. Њена производња нафте је помогла у њеном ниском односу дуга. Пето је Индија са ниским односом спољног дуга са својим БНД-ом од 5, 3%. Њене девизне резерве и извоз допринели су његовом ниском односу дуга. Шести је Узбекистан са ниским односом спољног дуга са својим БНД-ом од 5, 8%. Њене девизне резерве, изнадпросјечан економски раст, и низак државни дуг, помогли су његовом ниском односу дуга. Седми је Бразил са ниским односом спољног дуга са својим БНД-ом од 6, 6%. Његов трговински вишак помогао је његовом ниском омјеру дуга. Осми је Казахстан са ниским односом спољног дуга са својим БНД-ом од 7, 2%. Његова побољшана индустријска производња помогла је његовом ниском омјеру дуга. Девети је Азербејџан са ниским односом спољног дуга са својим БНД-ом од 7, 6%. Његова инфраструктурна потрошња смањена је због пада цијена нафте. Десети је Соломонска острва са ниским односом спољног дуга са својим БНД-ом од 7, 7%. Њен сектор услуга и пољопривредна производња помогли су његовом ниском омјеру дуга.

Земље са најбољим односима спољног дуга према БНД

Ранг	Цоунтри	Краткорочни спољни дуг у односу на БНД
1	Туркменистан	0.5%
2	Алгериа	0.7%
3	Кина	0.8%
4	Нигерија	1.2%
5	Индиа	5.3% \ т
6	Узбекистан	5.8%
7	Бразил	6.6%
8	Казакхстан	7.2%
9	Азербаијан	7.6%
10	Соломонска острва	7.7%