Земље које производе најбоље олимпијске дизалице утега

Дизање тегова је спорт који захтева брзину, координацију и техничку стручност, а не само грубу снагу. Ово је у супротности са споријим, тежим покретима у спорту Поверлифтинга (спорт који се састоји од чучњева, преса и клупа). Брзи покрети у дизању тегова и огромни учинци снаге учинили су овај спорт популарним за тренирање спортиста за друге спортове. Тренутно, два спорна догађаја у дизању тегова су Снатцх и Цлеан анд Јерк, иако су се други догађаји оспоравали понекад у прошлости. Дизачи тегова се такмиче против оних у истој тежинској класи, а они са најбољим Тоталом (збиром најуспјешнијих Снатцха и најуспјешнијих Цлеан анд Јерк) проглашени су побједницима у свакој категорији. У наставку смо навели земље које производе највише међународних титулара у спорту дизања тегова, рангираних по збиру златних медаља на Олимпијским играма на Свјетском првенству у дизању тегова и међународној федерацији за дизање тегова (ИВФ) у свим тежинским категоријама.

10. Казакхстан, 20 Титлес

Дизачи тегова из Казахстана освојили су 20 међународних титула за своју земљу, укључујући 15 ИВФ Светских првенстава у дизању утега и 5 олимпијских златних медаља. 1935. означава почетак нове ере за дизање тегова у земљи, као што је то било када је спорт добио званично признање. 1937. године одржано је прво државно првенство у земљи. Јуриј Зајцев је постао први дизач тегова који је учинио да Казахстан буде поносан када је освојио Олимпијску златну медаљу на Олимпијским играма у Монтреалу 1976. године. Године 1980, други дизач тегова из земље, Виктор Мазин, поново је освојио Олимпијску златну медаљу на Олимпијским играма у Москви. Анатолиј Кхрапати, још једна Казахстанска звијезда у дизању тегова, освојила је земљи неколико ИВФ Свјетских првенстава у дизању утега, уз своју златну олимпијску златну медаљу. Још један значајан дизач тегова из земље, Илиа Илиин из Кизилорде, недавно је ухватио оку земље у наступању на Олимпијским играма у Пекингу 2008. године и освојио два ИВФ Свјетска првенства у дизању утега.

9. Туркеи, 22 Титлес

Турска је освојила 8 златних, 1 сребрних и 2 бронзане медаље у дизању тегова на летњим олимпијским играма, као и неколико ИВФ Светских првенстава у дизању утега, рангирајући га као девету земљу у свијету која производи најбоље свјетске утеге. Име Наим Сулеиманоглу посебно се помиње у историји турског дизања тегова. Изворно из Бугарске, Сулејманоглу, који није могао да се такмичи на Олимпијади 1984. због бојкота Бугарске, прешао је у Турску и такмичио се за Турску на Олимпијским играма у Сеулу 1988. године, освојивши прву олимпијску златну медаљу за земљу у категорији дизања тегова. Његов успех се наставио док је поново освојио Олимпијске златне медаље 1992. и 1996. године. Постао је први светски дизач тегова који је три пута освојио Олимпијско злато на три узастопне Олимпијаде.

8. Иран, 24 Титлес

Иран је освојио 24 међународна наслова у спорту у дизању тегова, стављајући га на 8. место међу 10 земаља света које производе најбоље дизаче утега. Ирански дизачи тегова успели су да освоје 19 златних, 10 сребрних и 24 бронзане медаље на ИВФ Светском првенству у дизању тегова. Земља је такође похвално наступала на Летњим олимпијским играма, освојивши 5 златних, 5 сребрних и 5 бронзаних медаља у категорији дизања тегова. Хосеин Резазадех је један од најпознатијих иранских дизача тегова и онај који ужива статус славних у земљи. Он је пензионисани ирански дизач тегова који је два пута освојио златне медаље на Олимпијским играма 2000. године и поново 2004. године. Он је такође постао ИВФ светски шампион у дизању тегова четири пута, 2002., 2003., 2005. и 2006. године.

7. Поланд, 30 Титлес

Пољски дизачи тегова су изузетно добро прошли на ИВФ Светском првенству у дизању тегова, освојивши укупно 25 златних медаља, 36 сребрних медаља и 56 бронзаних медаља између 1891. и 2001. на тим такмичењима. Поред светског првенства, утезници у земљи су такође успели да уложе 5 златних медаља, 6 сребрних и 21 бронзани на летњим олимпијским играма у спорту дизања тегова.

6. Аустриа, 35 Титлес

Сликовита европска земља Аустрија успела је да освоји 35 међународних наслова за дизање тегова, укључујући 32 златне медаље на ИВФ Светским првенствима у дизању утега и 3 олимпијске златне медаље. Аустријски дизачи тегова такође су освојили 27 сребрних и 31 бронзаних медаља на ИВФ Светским првенствима у дизању тегова, и 3 сребрне и 2 бронзане медаље на Олимпијским играма. Дизалице тегова из Аустрије које су освојиле златне медаље Олимпијских игара су Ханс Хаас (Летње олимпијске игре 1928), Роберт Феин (Летње олимпијске игре 1936) и Франз Андрисек (Летње олимпијске игре 1928).

5. Исток-Запад-Уједињена Немачка, 40 наслова

Неколико Немаца је успело да оствари свој печат у свету дизања тегова освојивши 40 титула првенства, укључујући 31 златну на ИВФ Светском првенству у дизању тегова и бројне олимпијске златне медаље. Дизалице тегова у земљи такођер су освојиле 58 сребрних и 69 бронзаних медаља на ИВФ Свјетском првенству у дизању утега. Неки од истакнутих дизача тегова из Немачке који су освојили злато на Олимпијским играма су Хеинрицх Сцхнеидереит (Летње олимпијске игре 1906), Курт Хелбиг (Летње олимпијске игре 1928), Јосеф Страßбергер (Летње олимпијске игре 1928), Рудолф Исмаир (Летње олимпијске игре 1932), Јосеф Мангер (Летње олимпијске игре 1936) и Ронни Веллер (Летње олимпијске игре 1992).

4. Унитед Статес, 55 Титлес

Сједињене Државе имају веома добро организовано национално управно тело, УСА Веигхтлифтинг (или УСАВ), које је одговорно за вођење програма дизања тегова широм земље и слање најбољих извођача на међународне игре попут Олимпијских игара и ИВФ Светског првенства у дизању тегова. Дизачи тегова из земље успели су да освоје 51 међународну титулу за земљу, укључујући 39 Светских првенстава у дизању тегова. Неки значајни дизачи тегова из САД-а су Цхарлес Винци, који је освојио две олимпијске златне медаље (на летњим олимпијским играма у Мелбурну 1956. и летњим олимпијским играма у Риму 1960.). Године 2000. Тара ЦуннингхамИн је прва освојила олимпијску златну медаљу за своју домовину, САД, од наслова Цхарлеса Винција 1960. године.

3. Бугарска, 91 наслов

Бугарска, земља у југоисточној Европи, заузима треће мјесто у свијету у смислу производње неких од најбољих свјетских дизача тегова. Земља је зарадила 91 комбинацију међународних титула у области дизања тегова на Олимпијским играма и ИВФ Светском првенству у дизању тегова. Галабин Боевски је био један од најбољих дизача тегова из земље, и онај који је освојио Свјетско првенство у дизању тегова два пута, то је учинио 1999. и 2001. године, а освојио је и златну медаљу на Олимпијским играма 2000. године. Године 2004, међутим, суспендован је из игре осам година након неуспеха теста на дроге. Недавно је бугарски тим за дизање тегова претрпео велики застој када им је забрањено да се такмиче на Олимпијским играма у Рију 2016. у Бразилу, док је 11 спортиста тима тестирано позитивно на анаболичке стероиде у марту 2015. године.

2. Цхина, 189 Титлес

Кина је увек водила свет у великом броју атлетских догађаја и тиме је успела да заузме друго место у свету у смислу постављања светских рекорда у спорту дизања тегова. Земља је зарадила укупно 189 наслова у облику ИВФ Светског првенства у дизању тегова и олимпијских златних медаља. Један од најпознатијих кинеских дизача тегова данашњице је Лу Ксиаојун, који је освојио 3 златне медаље. Ксиаојун-ова достигнућа укључују злато на Светском првенству у дизању тегова 2013. у тежинској класи од 77 килограма, а освојио је и златну олимпијску медаљу на Љетним олимпијским играма 2012. године у Лондону. Кина је изузетно добро прошла на ИВФ Светском првенству у дизању тегова, освојивши 165 златних, 74 сребрних и 37 бронзаних медаља између 1891. и Светског првенства у дизању тегова 2015. године.

1. СССР / Руссиа, 231 Титлес

Руси су непобедиви када је у питању победничко првенство у дизању тегова. Када је комбинован, бивши СССР и Русија зарадили су запањујући број од 231 међународних наслова у дизању тегова кроз историју. Златни период између шездесетих и деведесетих година сведочи о томе да су совјетски дизачи тегова разбијали и стварали велики број рекорда у дизању тегова у свету. Василиј Алексејев је био један од најзначајнијих дизача тегова из ове регије, и један који је поставио невероватан број од 80 светских рекорда у овом спорту, а такође је освојио златне медаље на летњим олимпијским играма 1972. и 1976. године. Дуго времена, свет је био знатижељан о запањујућем успеху СССР-а и руских дизача тегова, а многи тврде да су знали неке тајне вежбе које су довеле до тако дубоког успеха. Још једна занимљива чињеница била је дуговјечност руских дизача тегова у индустрији дизања тегова. На пример, Леонид Тараненко, совјетски / бјелоруски дизач тегова, освојио је своју другу олимпијску златну медаљу 1992. у доби од 36 година, прилично стару за врхунског такмичара у спорту. Каква год да је тајна, нико не може порећи дугогодишњу надмоћ бившег СССР-а и данашње Русије у дизању тегова. Један од најпознатијих руских дизача тегова новог миленијума је Дмитриј Клоков, који је освојио злато на Светском првенству, злато европског првенства, сребрну олимпијаду и многе друге похвале у тежинској класи од 105 килограма. Клоков отац је уједно био и дизач утега светске класе за СССР.