Земље које немају приступ санитацији - Урбан

Храна, склониште, одећа и побољшани санитарни објекти су основне и универзалне људске потребе. Међутим, већина земаља, посебно у земљама у развоју, немају или имају слаб приступ овим основним потребама, посебно за оне који живе у руралним подручјима. Док већина руралног становништва има приступ храни, склоништу и одјећи, исто се не може рећи за приступ побољшаним санитарним објектима. Побољшан санитарни објекат је једноставно способност становништва да одвоји људски отпад од човјека с циљем одржавања и побољшања хигијенских и здравствених стандарда. Неке од земаља чије рурално становништво има најнижи приступ побољшаним санитарним условима јесу.

Земље чија рурална популација има најнижи приступ побољшаним санитарним објектима

Да иде

Према Програму Уједињених нација за развој, само 40% руралног Тога има приступ сигурној и чистој води. Додатних 11% имало је приступ побољшаним санитарним условима, од којих само 3% живи у руралном Тогу. Приступ побољшаним санитарним објектима у сеоском Тогу може се приписати недостатку адекватног управљања водом и канализацији, ограниченој видљивости сектора санитарних услова и недостатку средстава за изградњу и побољшање постојећих санитарних објеката.

Јужни Судан

Десетљећа сукоба у Јужном Судану и лоше управљање заједно са сталним стварањем избјегличких кампова довели су до ограниченог приступа сигурној и чистој води и побољшаним санитарним објектима. Подаци Свјетске банке указују да само 15% становништва Јужног Судана има приступ заходима или одговарајућем одлагалишту за људски отпад. Већина ових објеката налази се у урбаном подручју, са 5% људи који живе у руралним подручјима и имају приступ побољшаним санитарним објектима. Због лошег збрињавања отпада, рурални Јужни Судан води у случајевима гвинејских црва.

Нигер

Већина сеоског становништва у Нигеру тек треба да схвати потребу за побољшаним санитарним условима. Са највећом популацијом која живи у руралним подручјима Нигера, само 5% има приступ побољшаним санитарним објектима, док се остатак сеоског становништва опредјељује за отворено пражњење и неправилно одлагање људског отпада. Санитација је углавном одговорност појединца која треба мало напора да се побољша. Неадекватно одлагање људског отпада довело је до здравствених проблема у Нигеру са 30.000 деце млађе од 3 године која сваке године умире од дијареје.

Џибути

Лоша инфраструктура и стални сукоби са Еритрејом довели су до спорог раста руралног Џибутија. Градови попут Дикхила су највише погођени ефектима спорог раста, укључујући неадекватан приступ основним објектима као што су снабдијевање чистом водом, болнице и школе. Велики број смртности пријављених сваке године је повезан са дијарејом и акутним респираторним инфекцијама. Неадекватно побољшан санитарни објекат је примарни узрок ових здравствених ризика, при чему 5% људи који живе у руралним подручјима приступа побољшаним санитарним објектима.

Тешке последице неадекватне санитације

Лоша санитација и недостатак побољшаних санитарних објеката су водећи узрок смрти посебно код дјеце млађе од 5 година. Руралне области земаља у развоју су највише погођене лошим санитарним условима и смртним случајевима. Неадекватан канализациони систем, отворено пражњење, неправилно одлагање отпада и недостатак приступа чистој питкој води су покретачка снага високе смртности у руралним подручјима. Свјетска банка наводи да је 63% смртних случајева у руралним подручјима повезано с неправилним санитарним објектима. Неколико агенција, укључујући Афричку развојну банку, Свјетску здравствену организацију, Свјетску банку и Европску унију, покренуло је неколико пројеката чији је циљ побољшање санитарних увјета у тим земљама. Подручја наглашавања су копање товара, изградња септичких јама и копање канализационих водова.

Земље чија рурална популација има најнижи приступ побољшаним санитарним објектима

Цоунтри% руралног становништва које има приступ побољшаним санитарним објектима
Да иде3
Јужни Судан5
Нигер5
Џибути5
Конго, Реп.6
Либериа6
Цхад7
Буркина Фасо7
Сијера Леоне7
Централна Афричка Република7