Зашто је здравство тако скупо у одређеним земљама?

Преглед

Иако је адекватна релативна здравствена потрошња типично у складу са развијеном и доступном медицинском инфраструктуром, већи издаци за здравство не значе увијек боље здравствене исходе за опће становништво. Листа 15 земаља са највишим релативним трошковима здравствене заштите, која покрива читав спектар квалитета живота и сфера економског развоја, додатно појачава конфузију. Ове земље су Сједињене Државе, Маршалска острва, Тувалу, Малдиви, Микронезија, Хаити, Шведска, Швајцарска, Француска, Немачка, Аустрија, Сијера Леоне, Куба, Нови Зеланд и Холандија.

Нејасна слика

Било би логично претпоставити да би државе које највише троше на здравствену заштиту имале грађане са укупним најбољим здрављем. Међутим, то није увијек случај. Издаци за здравство, збир онога што се троши и на јавни и на приватни сектор здравства у земљи засновано на БДП-у, овисе о многим факторима. Земље које троше највише релативне суме на пружање здравствених услуга нису нужно најздравије, нити су увијек најбогатије. Стога смо се бавили неким од најважнијих фактора који утичу на високе издатке за здравство, шта они значе у контексту економског развоја земље и стања здравствене заштите на глобалном нивоу.

Разлике у издацима за здравство међу развијеним земљама

Постоји много литературе посвећене анализи издатака за здравство развијених земаља, посебно оних у оквиру Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД). Генерално говорећи, земље које највише троше на здравствену заштиту имају тенденцију да пружају најбоље здравствене услуге. Али шта чинимо од Сједињених Америчких Држава, за које се сматра да имају највеће здравствене трошкове у свијету од 17, 9% БДП-а, а ипак имају неке од највећих фреквенција неких од највећих здравствених проблема виђених глобално? Где се троши сав тај новац? Па, прво, САД троше више на медицинску технологију него на било коју другу земљу, што представља велики дио тога. Још један фактор који доприноси је расцјепкан здравствени сустав САД-а, гдје нема централног механизма за регулирање цијена унутар индустрије. Као што се може видети у многим развијеним европским земљама, постојање централизованог система ограничава релативне медицинске трошкове. Из тог разлога, европски издаци за медицину, иако су глобално високи, знатно су нижи од оних који се виде у САД за сличне услуге.

Трошкови здравства у свијету у развоју

Од 25 земаља са највишим издацима за здравство, скоро половина се налази у земљама у развоју. Постоји непропорционалан недостатак података о овим земљама у односу на њихове колеге, посебно у вези са подацима о здравственој инфраструктури чланица ОЕЦД-а. Извештај Светске здравствене организације (СЗО) (ВХО) наглашава сложеност система који утичу на издатке за здравство. Чимбеници као што су приход, демографија, просјечна старост становништва и износ вањске помоћи коју влада прима како би допринијели потрошњи на здравље, доприносе високом постотку БДП-а који се преусмјерава за медицинске трошкове у многим земљама у развоју. Даље, када је БДП по глави становника веома низак, задовољавање основних здравствених потреба може бити један од трошкова које ће људи приоритетно одредити, чиме ће се повећати такви трошкови у односу на БДП.

Шта је потребно да се глобални трошкови здравствене заштите побољшају?

Висока потрошња за здравствене услуге се дешава на свим нивоима, од најсиромашнијих земаља у развоју до неких од најбогатијих. Фокус не би требао бити искључиво на економском расту када се ради на подизању ефикасности здравствене заштите нације. Као што је закључила СЗО, потребно је нагласити иновативно финансирање здравства и побољшање ефикасности у овим често врло сложеним и фрагментираним здравственим системима. Високи трошкови здравствених услуга су од велике важности и за владе и за појединце и, када је ријеч о здрављу, јасно је да висока потрошња није једнака најбољим резултатима. Заиста, чак и оне земље са највећим ограниченим финансијским ресурсима успевају да потроше висок проценат својих БДП-а на здравствену заштиту. Фокус у свету треба да буде на томе како комплексност домаћих здравствених система и влада интеракцију како би се најбоље побољшало људско здравље на глобалном нивоу.