УНЕСЦО-ве свјетске баштине у Словенији

УНЕСЦО-ве светске баштине које се налазе широм света служе да означе да је оријентир, где је природно или човек, место које има неку врсту важног културног, историјског, верског или другог значаја који заслужује да буде сачуван за колективно интерес људске расе. Локације су такође законски заштићене међународним уговорима које су све земље Уједињених нација (УН). Тренутно постоје 3 УНЕСЦО-ве свјетске баштине у Словенији, Скоцјанске пећине, Праповијесне стубове у Алпама и Идријски Меркур.

Које су УНЕСЦО-ве свјетске баштине у Словенији?

Скоцјанске пецине

Шкоцјанске пећине, део Регионалног парка Шкоцјанске пећине, налазе се на Красу на централној европској земљи Словенији. Шкоцјанске пећине проглашене су УНЕСЦО-вом светском баштином 1986. године, што их чини првим светским наслеђем у земљи. Пећине су тренутно једини природни споменик свјетске баштине у Словенији. Шкоцјанске пећине чине једну од највећих подземних крашких мочвара у Европи, заједно са подземним потоком Реке и један су од највећих подземних ријечних кањона на свијету. Позната дужина пећина је 6, 200 метара, а пећине су обухваћене дебелим зидом од 300 метара дебелог кречњака. Подземни канал који протиче кроз Шкоцјанске пећине је дугачак око 3, 5 км, а широк је између 10 и 60 метара.

Шкоцјанске пећине су такође јединствене по својим огромним подземним одајама, а највећа и најзначајнија су Мартелова комора која је једна од највећих у свету. Пећине су такође јединствене за ендемске и ретке врсте које тамо живе, као што је пећински саламандер. Археолошке студије проведене у пећини указују на то да је подручје кориштено за људска насеља и као погребно и обредно мјесто још од праисторије, с првим познатим писаним извором из 2. стољећа прије Криста из грчког полимата Посидоније Апамеје (135. 51 БЦ). Савремени туризам у Шкоцјанским пећинама почео је 1819. године, јер је тада представљена прва позната књига посјетилаца. У 2011. години обновљен је први дио пећина које туристи могу посјетити, а посљедњих година је у просјеку било око 100.000 посјетитеља годишње који се окупљају како би видјели природне љепоте и крајолик које нуде Шкоцјанске пећине.

Прехисториц Пиле Двеллингс ин тхе Алпс

Праповијесна станишта у Алпама су праповијесна насеља стулица која су изграђена уи око планинског ланца Алпа у Централној Европи на рубовима различитих водених тијела или мочварних земљишта. Постоји укупно 111 локација које се налазе широм Швајцарске, Италије, Немачке, Француске, Аустрије и Словеније. Збирка Праповијесних станишта у Алпама је уврштена на УНЕСЦО-ву листу свјетске баштине 2011. године, с тим да је она друга локација УНЕСЦО-ве Свјетске баштине у Словенији и прва културна локација. Словенија је локација двају пилота, који се налазе у насељу Иг, у општини Иг. Најстарији локалитет за који се верује да је био насељен између 5000 и 2500 година прије Криста назива се Колишча на Игу, јужна скупина, док се млађа локација сматра окупираном између 3000 и 1500 године прије Криста и зове се Колишча на Игу, северна скупина. Иако на овом локалитету нема много туризма, археолози су били благодат због добро очуваног локалитета. Сајт је истраживачима пружио много детаљних информација о перцепцији раних аграрних друштава у алпској Европи од неолита (10.200 до 4.500-2.000 година пне) и бронзаног доба (3200 до 600 пне) о њиховој пољопривредној и сточарској пракси, као и како се металургија развијала.

Идријска рударска подручја

Локације рударства живе у Идрији су уједно и заједнички УНЕСЦО-ов локалитет светске баштине званично позната као наслеђе Меркура: Алмаден и Идрија, који се састоји од налазишта рудника живе у градовима Алмаден, Шпанија и Идрија, Словенија. Локације рударства живе у Идрији су 2012. године проглашене УНЕСЦО-вом свјетском баштином, што је учинило локацију трећом и до данас, посљедњом УНЕСЦО-вом свјетском баштином у земљи Словенији. Локација рудника живе у Идрији је први пут основана 1490. године, а до тада је извађена жива. Локације рударства живе у Идрији биле су једна од највећих рудника живе у свијету, а локација представља када је трговина живом била важна у трговини између Европе и Америке, као и социотехнички системи који су расли око рудника живе. Туристима који посећују локацију у Идрији може се организовати обилазак инфраструктуре рудника и локације око ње. Они могу да посете станове за живот које су некада насељавали рудари, као и рударско позориште и место где је некада била складиштена жива.

Статус и очување словеначке баштине

Шкоцјанске пећине су пример како људско присуство у одређеном подручју може коегзистирати са природном очуваношћу, јер је изградња која се одвијала у пећинама, како би се олакшало присуство туриста, археолога и истраживача, учињено са пећинским системом. очување укупног интегритета пећина и спречавање оштећења. Од 1991. године, када је Словенија стекла независност, земља је радила на заштити и управљању пећинама, са пажљивим праћењем и контролом туризма, приступа и осветљења, тако да не утиче на крхки екосистем пећина.

Праповијесна станишта у Алпама која су изабрана за УНЕСЦО-ове локације су још увијек у великој мјери нетакнута, али се на овим локацијама сусрећу са разним пријетњама као што су посвуда људска насеља и пољопривредна земљишта око ових локација. Локације рудника живе у Идрији су до сада веома добро очуване у погледу самог рудника, инфраструктуре која га окружује и аутентичности рударских материјала и артефаката на локалитету. Руководство које управља градилиштем мора радити како би се осигурало да урбано или рурално планирање око локације не утиче на то подручје или га визуално не утиче.