УНЕСЦО светска баштина у Аустралији

Аустралија се састоји од континента копнене Аустралије, острва Тасманија и неколико мањих острва. Земља се граничи са Папу Новом Гвинејом, Источним Тимором, Соломоновим отоком и Новим Зеландом. Аустралија је шеста по величини земља у свету по укупној површини. Будући да је развијена, аустралска економија заузима 12. мјесто на свијету. Земља остварује приходе од извоза из области рударства, банкарства, производње, телекомуникација и туризма. Туризам у Аустралији покреће 19 свјетских баштина УНЕСЦО-а, међу којима су и друге атракције. УНЕСЦО-ови светски споменици у Аустралији обухватају;

Аустралиан Цонвицт Ситес

Аустралске осуђенице су изграђене од стране британске флоте током периода колонизације како би задржале затворенике који су се преселили из Енглеске у Аустралију. Иако у Аустралији има преко 3000 затвореника, само 11 их је УНЕСЦО уврстио на листу светске баштине. 11 осуђених локација укључује места у Воолмер Естатеу, Порт Артхур Хисториц сите, Олд Греат Нортх Роад, Стара влада, касарна Хиде Парк, Фремантле затвор, Дарлингтон пробацију, Цоцкатоо острво, Рудници угља и Брицкендон Естате. Аустралијски осуђеници представљају глобални развој сувременог кажњавања криминала и врхунски су примјери богате повијести осуђеника. Сајтови су инкорпорирани у Свјетску баштину 2010. године.

Краљевска изложбена зграда и Царлтон Гарденс

Краљевска изложбена зграда, једна од посљедњих изложбених зграда у 19. стољећу, изграђена је да буде домаћин Свјетског сајма 1880. године и једина изложбена дворана која је одржала међународну изложбу која се и данас користи. Краљевска изложбена зграда комбинује различите архитектонске пројекте. У Царлтон Гарденс-у се налази Краљевска изложбена зграда, ИМАКС кино и дјеца која се играју на терену. Вртови имају мешавину дрвећа Европе и Аустралије, укључујући енглески храст, белу тополу и турски храст. У врту има много биљних врста које су поријеклом из Викторије. Краљевска изложбена зграда и Царлтон Гарденс су на попису УНЕСЦО-а као Свјетске баштине 2004. године и под управом су владе Аустралије.

Сиднеи Опера Хоусе

Сиднејска опера је комплекс извођачке уметности који је познат по својој архитектури. Ова култна зграда на обали Сиднејске луке поприма облик пужа у чамцу. Сиднејска оперна кућа је главна туристичка атракција и годишње угошћује преко 200 представа које сваке године представља национална опера. Зграду, која је отворена 1973. године и која је 2007. године уврштена на УНЕСЦО-ву листу свјетске културне баштине, дизајнирао је Јорн Утзон, који је 2001. године обновио зграду и вратио је у првобитни дизајн.

Аустралиан Фоссил Маммал Ситес ат Риверслеигх (Нарацоорте)

И Риверслеигх и Нарацоорте су изабрани као светска баштина 1994. године јер су имали много фосила различитих изумрлих животиња. Ова два подручја су међу најбогатијим подручјима фосила на свијету. Фосили са обе локације указују на различите фазе еволуције, посебно сисара на аустралском континенту. Фосили у Нарацоорти показују недавно плеистоценско време и садрже примере мегафауне. Ова два локалитета су такође важна, јер показују како су товичњаци прилагођени климатским промјенама.

Значај локација светске баштине

Ове локације свјетске баштине играју важну улогу у економији Аустралије. Локације промовишу туризам у земљи што доводи до већег прихода и раста БДП-а. Неке од локација као што је Риверслеигх дјелују као археолошки центар за истраживање и такођер помажу у праћењу повијести Аустралаца.

УНЕСЦО светска баштина у Аустралији

УНЕСЦО светска баштина у АустралијиГодина уписа
Аустралиан Цонвицт Ситес

2010
Краљевска изложбена зграда и Царлтон Гарденс

2004
Сиднеи Опера Хоусе

2007
Аустралиан Фоссил Маммал Ситес ат Риверслеигх (Нарацоорте)

1994
Фрасер Исланд

1992
Гондвана Раинфорестс оф Аустралиа

1986
Велики корални гребен

1981
Греатер Блуе Моунтаинс

2000
Хеард и острва МцДоналд

1997
Лорд Хове Исланд Гроуп

1982
Мацкуарие Исланд

1997
Нингалоо Цоаст

2011
Национални парк Пурнулулу

2003
Схарк Баи, Западна Аустралија

1991
Вет Тропицс оф Куеенсланд

1988
Национални парк Какаду

1981
Тасманиан Вилдернесс

1982
Национални парк Улуру-Ката Тјута

1987
Вилландра Лакес Регион

1981