УНЕСЦО светска баштина у Аргентини

Аргентина представља практично читав низ могућих климатских услова на Земљи, укључујући влажну топлу, хладну, суву, суву топлу, умерену, хладну, влажну, полусушну, степску, субтропску, субантарктичку, снежну и хладну планину. Ужива у огромном распону микроклиме у распону од тундре у субполарном југу до тропских клими на сјеверу. Аргентина је прихватила Конвенцију УНЕСЦО-а о светској баштини 23. августа 1978. године, а од 2014. године девет имања је уписано на Листу светске баштине. Листа светске баштине основана је у складу са Конвенцијом о заштити светске културне баштине. и природно наслеђе усвојено у новембру 1972. на 17. Генералној конференцији УНЕСЦО-а. Конвенција наводи да ће Комитет светске баштине "успоставити, ажурирати и објавити" Листу светске културне и природне баштине, коју су поднеле државе Стране и сматра се да имају изузетну универзалну вредност. Неке од локација аргентинске светске баштине се посматрају у наставку.

Национални парк Лос Глациарес

Национални парк Лос Глациарес је заштићено подручје у провинцији Санта Цруз, Аргентина. Парк се простире на површини од 726.927 хектара, највећем националном парку у земљи и има изузетан простор са природним љепотама. Парк је прекривен храпавим високим планинама и бројним ледничким језерима, укључујући језеро Аргентино које је дугачко 160 километара. На свом најудаљенијем крају сусрећу се три глечера који бацају своју ефлуивију у млијечно сиву ледену воду, пуштајући големе ледене брегове у језеро громогласним прскањем. Парк је основан 1937. године и проглашен је УНЕСЦО-вим светом баштине 1981. године.

Језуитске мисије Гараниса

Исусовачка мисија Гараниса су археолошки остаци градова које је створио језуитски ред. Градови су постојали од 1609. до 1818. године. Исусовачка мисија се сматра УНЕСЦО-м као једна од најважнијих културних иницијатива колонизације Јужне Америке. Четири мисије језуита налазе се у Аргентини, укључујући Сан Игнацио Мини, Санта Ана, Неустриа Сенора де Лорето и Санта Мариа Маиор. Четири мисије су отворене за домаће и стране туристе. Језуитске мисије Гараниса биле су на попису свјетске баштине 1983. године

Национални парк Игуазу

Национални парк Игуазу настао је 1934. године и укључен је у листу свјетске баштине 1984. године. Парк садржи једну од највећих природних љепота Аргентине. Налази се на сјевероистоку, у подручју суптропске шуме, на граници са Бразилом. Парк има добар инфраструктурни развој и туристичку понуду са веома различитим шетњама. Обрубљена густим шумама, река Игуазу се улива у 275 водопада, спуштајући се преко 70 метара са заглушујућом буком преко 2, 7 километара.

Цуева де лас Манос, Рио Пинтурас

Цуева де лас Манос, Рио Пинтурас је низ пећина у провинцији Санта Цруз, Аргентина, 163 км јужно од града Перито Морено. Садржи изузетан скуп пећинске умјетности, изведен прије 13.000 до 9.500 година. Има много сликаних склоништа са величанственим пиктограмима. Окружена је изузетним пејзажем, а кроз дубоки кањон протиче река. Овај локалитет је уврштен на листу светске културне баштине 1999. године.

Аргентинско наслеђе и туризам

Прекрасни пејзажи и културно наслеђе у Аргентини промовишу привлачност земље и пријем великог броја међународних туриста. Према Свјетској туристичкој организацији, Аргентина је најпосјећенија земља у Јужној Америци, а друга најпосјећенија у Латинској Америци, након само Мексика. Своју присутност у свијету као туристичку дестинацију унапређује повећањем улагања у међународни туризам.

УНЕСЦО светска баштина у Аргентини

УНЕСЦО светска баштина у Аргентини	Година уписа
Национални парк Лос Глациарес	1981
Језуитске мисије Гараниса	1983
Национални парк Игуазу	1984
Цуева де лас Манос, Рио Пинтурас	1999
Пенинсула Валдес	1999
Исцхигуаласто анд Талампаиа Натурал Паркс	2000
Језуитски блок и Естанције Кордобе	2000
Куебрада де Хумахуаца	2003
Кхапак Нан Андеан Роад Систем	2014
Архитектонски рад савременог покрета Ле Цорбусиера	2016