Уједињене нације - међународне организације у историји

Оснивање

Прије формирања Уједињених нација (УН), Лига народа, основана 1919. године, била је одговорна за промовирање међународне сарадње и мира. Међутим, његова важност је опала у тридесетим годинама прошлог века када су силе Осовине добиле утицај, што је изазвало Други светски рат. Године 1942. потписана је "Декларација Уједињених нација" да се формално прогласи сарадња савезника током Другог светског рата. И у то време термин Уједињених нација су сковали британски премијер, Винстон Черчил и председник САД Франклин Д. Рузвелт. Први формални покушај успостављања УН почео је израдом Повеље Уједињених нација на Конференцији УН о међународној организацији, одржаној у Сан Франциску, Калифорнија у априлу 1945. године. Конвенцији је предсједавао Роосевелт, Цхурцхилл, и Совјетском премијеру, Јозефу Стаљину, присуствовали су представници влада 50 земаља, као и неколико невладиних организација (НВО). После два месеца, коначну повељу потписале су све присутне нације, осим Пољске која није могла послати представника на конференцију у то време и уместо тога потписала повељу 15. октобра 1945. Коначно, након ратификације од стране влада укључених нација, УН је формално основана 24. октобра 1945. године. Циљ успостављања ове међународне организације био је да се очувају будуће генерације свијета од штетних посљедица рата и да се потврди вјера људских права. Она је такође имала за циљ да успостави једнака права за све, и да промовише правду, слободу и друштвени напредак за људе широм света.

Чланство

УН, међувладина организација, тренутно има снагу од 193 земље чланице. Земље укључене у потписивање и ратификацију Повеље Уједињених нација 1945. године називају се изворним, или оснивачким, члановима УН-а. Савет безбедности УН има пет сталних чланица, односно (копно) Кина, Русија, Француска, Велика Британија и Сједињене Државе. Сви ови чланови су овлашћени да стављају вето на резолуције УН-а, и тако се називају "велики 5", "П5" или "стални пет". Остале земље су се придружиле УН-у у каснијим годинама, слиједећи постављене протоколе да постану чланице ове престижне свјетске организације. Процес подношења захтјева за чланство у УН-у обично укључује пријаву земље за чланство са изјавом да је спремна прихватити све обавезе наведене у Повељи УН-а. Након тога, Вијеће сигурности УН-а доноси одлуку и доноси резолуцију којом се позива Генерална скупштина УН-а да прихвати земљу. Чланови Генералне скупштине УН потом доносе властиту резолуцију, признајући нову земљу у УН или не.

Структура

Шест главних органа дефинира структуру УН-а. Наиме, ово су Генерална скупштина, Вијеће сигурности, Економски и социјални савјет, Секретаријат УН-а, Међународни суд правде и Старатељски савјет. Генерална скупштина је једино тело УН-а које представљају све 193 земље чланице и које је укључено у функционисање УН-а у креирању политике. Двотрећинском већином гласова чланова Генералне скупштине потребно је донијети значајне одлуке о питањима као што су мир и сигурност, буџети, пријем нових чланова и друге политике УН-а, док друге мање важне теме захтијевају подршку једноставног већина. Вијеће сигурности УН-а обавља важну функцију УН-а у осигуравању одржавања међународног мира и сигурности. У њој, 5 сталних и 10 несталних чланица, свака са једним гласом, доносе одлуке о свјетским питањима мира и сигурности, а све остале чланице УН-а су дужне да прихвате акције које је Вијеће подузело. Савет безбедности такође има право да одобри употребу силе за решавање претњи глобалном миру и безбедности. Циљ УН-а за развој управља Економски и социјални савјет, који се бави стварањем, имплементацијом и извршавањем политика и акција које се тичу социјалних, економских и еколошких питања која погађају нације свијета. Она има 54 члана које бира Генерална скупштина, а ови чланови се преклапају са трогодишњим мандатом.

Секретаријат УН-а је функционално језгро УН-а. На челу је генерални секретар, уз помоћ хиљада чланова особља УН-а, и извршава свакодневне активности УН-а према упутствима њених главних органа. Међународни суд правде је правосудно тијело УН-а, са сједиштем у Хагу, Низоземска. Када их упућују надлежни органи УН-а, она је укључена у рјешавање међународних правних спорова и давање савјетодавних мишљења државама чланицама УН-а. Старатељско вијеће је веома специјализирано тијело унутар УН-а, изворно задужено за надзор над 11 територија повјерења УН-а и праћење њиховог напретка ка самоуправи и независности. Свих 11 територија под старатељством су стекле своју слободу до 1994. године, и стога, 1. новембра 1994. године, рад тог вијећа и мандат да се састају једном годишње били су обустављени.

Циљеви

Примарни циљ УН-а је одржавање међународног мира и сигурности. Овај циљ постиже се предузимањем мјера за спречавање међународних сукоба, помагање странама које су укључене у сукобе да мирно ријеше своја питања, одржавање мировне јединице и слање мировних снага у поремећена подручја како би се створили услови који ће довести до окончања спорова и поремећаја и враћања мира. Други главни циљ УН-а је да подржи међународно право и осигура поштивање међународних уговора и других закона од стране укључених земаља. Поред одржавања свјетског мира, закона и реда, УН има и хуманитарну функцију и чини значајне напоре да заштити и промовира људска права и подстиче одрживи развој. Пружање хуманитарне помоћи онима којима је помоћ потребна, посебно у вријеме природних или умјетних катастрофа, такођер је један од главних циљева УН-а. УН има неколико специјализованих програма и фондова (УНДП, УНИЦЕФ, УН Вомен, УН-Хабитат, итд.), Специјализоване агенције (Свјетска банка, ВХО, ФАО, УНЕСЦО, ИЛО, итд.) И другим ентитетима и организацијама (УНАИД, ВТО) и сл.) који заједно раде на постизању циљева УН-а.

Садашње стање

УН тренутно има статус једне од најважнијих међународних организација у свијету, углавном одговорне за одржавање међународног мира и сигурности и испоруку хуманитарне помоћи у вријеме катастрофе. Створена након разарања Другог свјетског рата, УН је успио смањити и ријешити сукобе. Резултат је био евидентан у мање људи који су умрли у сукобу у првој деценији 21. века него у било којој деценији 20. века. УН је такође помогао у смањењу велике глади, а мање људи је умрло и као посљедица криза у храни. ФАО, Свјетски програм за храну и други фондови и програми УН-а помогли су у смањењу учесталости неухрањености на глобалној разини. УН је такође успела да заштити важна станишта са високим биодиверзитетом, као што су острва Галапагос, помоћу тих политика, програма и фондова посвећених очувању животне средине. Неколико добитника Нобелове награде за мир такође су освојили појединци и агенције које су директно повезане са УН. Иако су УН раније критиковане и присутне због неких својих одлука и политика, од којих многе нису имале тако позитивне резултате, достигнућа ове организације у ублажавању екстремног сиромаштва и хране, здравља и еколошких криза широм свијета, и њена прогресивност развојне активности, не може се порећи. Дакле, ова организација наставља да ради са циљем да помогне овим генерацијама да дођу са својим развојним и мировним активностима.