Списак председника Колумбије
Председник Колумбије је симбол националног јединства и служи за одбрану и заштиту права и слобода сваког Колумбијца. Он или она је главни извршни директор и главни командант војних снага Колумбије. Он или она се заклео да ће штитити национални закон и водити своју земљу напријед и на прави начин. Да би предсједнички акт био законит и проведив, министарство или одјел мора санкционирати тај чин, осим ако то није именовање и деградирање министара и власти које је предсједник изабрао за вријеме његовог службеног мандата.
Списак председника Колумбије
Симон Боливар
Симон Боливар, рођен 24. јула 1783. године, био је први предсједник Колумбије, који је служио од 1819. до 1830. године. Био је венецуелански војни и политички вођа који је помогао у оснивању Венецуеле, Панаме, Перуа, Еквадора, Колумбије и Боливије. Рођен у богатој и племићкој креолској породици, Боливар је студирао у Европи где је научио идеје просветитељских филозофа одакле је постао амбициозан да замени шпанске владаре. Од 1808. године почео је самосталне кампање, а 1821. његова револуција је помогла Венецуели да стекне независност.
Мариано Оспина Перез
Мариано Оспина Перез, колумбијски политичар, служио је као 17-ти предсједник Републике Колумбије од 1946. до 1950. године. Рођен у Медељину у истакнутој колумбијској породици, Оспина је почела као инжењер у рударској школи у Антиокији. Током својих путовања, уживао је у курсевима о рударству злата, производњи шећерне трске, радним односима, економији, задругама и железничком систему. Прије него што је постао предсједник, био је извршни администратор Националне федерације произвођача каве. Као председник, Колумбија је довела до масовног развоја где је земља достигла највиши ниво извоза кафе, повећавајући бруто домаћи производ (БДП) земље.
Алваро Урибе Велез
Велез је 31. предсједник Колумбије, а рођен је 1952. у Меделлину у Колумбији. Урибе Велез је служио као колумбијски предсједник од 2002. до 2010. године. Урибе је започео студиј права на Свеучилишту Антиокуиа, а касније и управу и администрацију са Харвардског универзитета. Од 1982. до 1984. био је градоначелник Меделина, а потом и узастопни сенатор од 1986. до 1994. године, тадашњи гувернер Антиокије од 1995. до 1997. године. Урибе је дошао на власт као предсједник као независни кандидат који је усвојио слоган кампање „Чврста рука“ . Велико срце."
Јуан Мануел Сантос Цалдерон
Калдерон је 32. председник Колумбије и рођен је 15. августа 1951. у Боготи, Колумбија. Он је садашњи предсједник Колумбије, служећи свој други мандат. Рођен из политички утицајне породице, студирао је економију у САД-у и Колумбији. Након што је радио као уредник Ел Тиемпоа који му је донио бројна признања, Сантос је у колумбијску политику ушао као министар вањске помоћи 1991. године. Двије године касније, именован је за предсједничког заступника. Када је Урибеу било забрањено да се кандидује за трећи мандат, Сантос је напустио своју позицију у влади Урибеа да се натјече за предсједништво.
Трајна традиција у срцу колумбијске политике
Колумбија и њена председничка канцеларија су преживели државни удар, присилиле владе, промениле економију, помериле границе, као и уставне промене саме републике. Према Колумбијском уставу из 1991. године, изабрани предсједник има право на мандат од четири године. Као што је наведено у Законском акту 2 из 2004. године, максимални број конвенционалних термина је два, што износи период од осам година. У одсуству садашњег предсједника, потпредсједник преузима дужност.
Председници Колумбије
| Пресидентс оф Цоломбиа | Трајање (а) у Канцеларији |
|---|---|
| Симон Боливар и Палациос | 1819-1830 |
| Јоакуин де Москуера и Арболеда | 1, 830 |
| Рафаел Урданета и Фариа | 1830-1831 |
| Францисцо де Паула Сантандер и Омана | 1832-1837 |
| Јосе Игнацио де Маркуез Баррето | 1837-1841 |
| Педро Алцантара Херран Мартинез | 1841-1845 |
| Томас Циприано де Москуера и Арболеда | 1845-1849; 1861-1864; 1866-1867 |
| Јосе Хиларио Лопез Валдез | 1849-1853 |
| Јосе Мариа Обандо дел Цампо | 1853-1854 |
| Јосе Мариа Мело и Ортиз | 1, 854 |
| Мариано Оспина Родригуез | 1857-1861 |
| Бартоломе Цалво Диаз | 1, 861 |
| Мануел Мурилло Торо | 1864-1866; 1872-1874 |
| Сантос Ацоста Цастилло | 1867-1868 |
| Сантос Гутиеррез Прието | 1868-1870 |
| Еусторгио Салгар Морено | 1870-1872 |
| Сантиаго Перез де Маносалбас | 1874-1876 |
| Акуилео Парра Гомез | 1876-1878 |
| Јулиан Трујилло Ларгацха | 1878-1880 |
| Рафаел Нунез Моледо | 1880-1882; 1884-1894 |
| Францисцо Јавиер Залдуа и Рацинес | 1, 882 |
| Јосе Еусебио Оталора Мартинез | 1882-1884 |
| Мигуел Антонио Царо Тобар | 1894-1898 |
| Мануел Антонио Санцлементе | 1898-1900 |
| Јосе Мануел Маррокуин Рицуарте | 1900-1904 |
| Рафаел Реиес Прието | 1904-1909 |
| Рамон Гонзалес Валенсиа | 1909-1910 |
| Царлос Еугенио Рестрепо | 1910-1914 |
| Јосе Виценте Цонцха Ферреира | 1914-1918 |
| Марцо Фидел Суарез | 1918-1921 |
| Јорге Холгуин Малларино | 1921-1922 |
| Педро Нел Оспина Вазкуез | 1922-1926 |
| Мигуел Абадиа Мендез | 1926-1930 |
| Енрикуе Олаиа Херрера | 1930-1934 |
| Алфонсо Лопез Пумарејо | 1934-1938; 1942-1946 |
| Едуардо Сантос Монтејо | 1938-1942 |
| Мариано Оспина Перез | 1946-1950 |
| Лауреано Гомез Цастро | 1950-1953 |
| Густаво Ројас Пинилла | 1953-1957 |
| Алберто Ллерас Цамарго | 1958-1962 |
| Гуиллермо Леон Валенциа Муноз | 1962-1966 |
| Царлос Ллерас Рестрепо | 1966-1970 |
| Мисаел Пастрана Борреро | 1970-1974 |
| Алфонсо Лопез Мицхелсен | 1974-1978 |
| Јулио Цесар Турбаи Аиала | 1978-1982 |
| Белисарио Бетанцур Цуартас | 1982-1986 |
| Виргилио Барцо Варгас | 1986-1990 |
| Цесар Гавириа Трујилло | 1990-1994 |
| Ернесто Сампер Пизано | 1994-1998 |
| Андрес Пастрана Аранго | 1998-2002 |
| Алваро Урибе Велез | 2002-2010 |
| Јуан Мануел Сантос Цалдерон | 2010-2018 |
| Иван Дукуе Маркуез | 2018- |
