Шта је Версајски уговор?

Версајски уговор је довео до краја Први светски рат и стога се сматра најважнијим од свих уговора. Споразум је потписан у Версају, Француска, 28. јуна 1919. године, чиме је коначно окончан рат између Нијемаца и савезничких сила. Такође треба напоменути да су њемачки савезници потписали различите уговоре. Од великог значаја је чињеница да је, иако је примирје које је било одобрено 11. новембра 1918. године завршило рат, разговори на Паришкој мировној конференцији трајали скоро шест мјесеци да би се окончали.

Први светски рат

Први свјетски рат водили су савезници, састављени од Уједињеног Краљевства, Француске Републике и Руског царства, и централних сила, састављених од Њемачке и Аустро-Угарске. Касније су им се придружиле Италија, Јапан, Сједињене Државе, Бугарска и Отоманско царство. Иако је Први светски рат вођен у Европи, Африци, Азији и на Блиском истоку, сукоб је изазвао међународне немире.

То је изазвало убиство аустријског надвојводе Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године, након чега је Аустро-Угарска 28. јула 1914. објавила рат Србији, почевши од рата. Рат је окончан након 4 године када су се Аустро-Угарска, а затим и Немачка договориле о примирју. Иако је примирје сигнализирало крај рата 11. новембра 1918. године, преговори о мировном споразуму трајали су још шест мјесеци.

Преговори

Савезници су одредили да ће се рат наставити ако Немачка не потпише мировни споразум који су сви саставили. Немачка влада на чијем је челу био Пхилипп Сцхеидеманн одбио је да потпише уговор тврдећи да је то против заједничког темеља. Сцхеидеманн је одлучио да поднесе оставку, а не да потпише уговор. Новоименовани шеф државе дао је до знања другим земљама да ће бити спреман да потпише споразум ако се измијене одређени чланци. Савезници, медјутим, не би се померили, а Версајски уговор је потписан 28. јуна 1919. године, након шестомесечних преговора.

У преговорима о споразуму било је 70 представника из 27 земаља, изузев земаља које су поражене током рата, као што су Немачка, и нове нације Мађарске и Аустрије. Поред ових нација, Русија је такође била изузета јер је имала претходни споразум са Немцима. Уговором из Брест-Литовска, који је потписан између Немачке и Русије 3. марта 1918. године, Немци су добили огроман део руске земље и њених резерви.

На почетку преговора, само десет делегата из Британије, Јапана, Сједињених Држава, Француске и Италије водило је разговоре у оквиру њих самих. Међутим, завршни преговори закључени су преко 145 сесија од стране врхунских представника Велике Британије, Сједињених Држава, Француске и Италије. Други народи су имали различите комисије да дају препоруке за споразум.

Уговор

Споразум је садржавао низ одредби које су захтијевале од Њемачке да преузме одговорност за губитке настале током рата и да прихвати одговорност коју је она донијела. Други народи централних сила потписали су сличне чланке. Овај чланак је касније назван клаузулом о "ратној кривици". Она је наметнула војна ограничења која су присилила Њемачку да озбиљно редуцира своју војску, територијалне уступке као што су признавање независности неколико нација и компензација за губитке које су претрпјеле снаге Антанте. Од података прикупљених 1921. године, ова цифра се смањила на око 31, 2 милијарде долара или 6, 7 милијарди фунти. Репарације су биле јако дискутоване, а неки су сматрали да су монетарни аспекти споразума сувише строги, док су други тврдили да је споразум превише попустљив према Нијемцима који су покренули рат.

Секретаријат Лиге народа је регистровао уговор 21. октобра 1919. године.