Шта је рат против дроге?

“Рат против дрога” је израз који користи влада Сједињених Држава и који описује њихову домаћу и вањску политику у вези са ширењем и производњом илегалних дрога.

Термин је стигао до главне америчке свијести 1971. године, након што је предсједник Сједињених Држава Рицхард Никон споменуо термин у говору, а медији су га покупили. Две године пре овог говора, Никон је званично прогласио "рат против дроге" са фокусом на затварање и искорјењивање. Ова ранија изјава уследила је због забринутости Никона у вези са употребом дроге током рата у Вијетнаму и преваленцијом илегалних дрога на улицама Сједињених Држава.

Рицхард Никон је одредио буџет од 100 милиона долара како би се борио против трговине људима и производње дроге широм свијета. Овај буџет је повећан на 27, 8 милијарди долара у 2018. години и одвраћа многе ресурсе који би се могли ефикасније користити.

Током свог наслеђа, рат против дрога је прикупио доста коментара од критичара, који се жале да је проглашавање рата нечему што је двосмислено као илегалне дроге једнако неефикасно као и проглашавање рата тероризму. Овај чланак ће истражити рану историју дрога у Сједињеним Америчким Државама, главне операције током рата против дроге и критике с којима се ова политика суочавала.

Рана историја дрога у Сједињеним Државама

Марихуана је коришћена медицински у Сједињеним Државама од 1600. године, али је постала илегална 1937. Многи критичари ове политике указују на чињеницу да је конопља јефтинија алтернатива папирној пулпи, а предузећа у власништву елите изгубила би новац ако би конопља била легална .

Кинески имигранти у САД су увели опијате, као што је хероин, као тоник за веллнесс, као и за широку употребу током грађанског рата за лечење бола. Током 1800-тих, кокаин је постао популаран стимуланс и чак је коришћен у напитку Цоца-Цоле до 1903. године.

Војска савезничких земаља, као и нацисти, користили су амфетамине током Првог и Другог свјетског рата како би спријечили исцрпљеност и трауму. 1906. године, Закон о чистој храни и дрогама захтевао је од лекара и фармацеута да прецизно означе медицину, а Закон о нарикотама из 1914. године ограничио је продају канабиса, кокаина, хероина и морфина за било коју сврху. 1914. се сматра почетком забране за многе земље, а не само за Сједињене Државе.

Мајор Оператионс

Под кринком рата против дроге, Сједињене Државе су новац, трупе и друге ресурсе (било тајно или отворено) усмериле у земље како би зауставиле ширење илегалних дрога. Ево само неколико главних (и познатих) операција које су се одиграле током рата против дроге.

Операција Интерцепт (1969): Ова операција имала је за циљ супротставити се количини марихуане која је долазила преко мексичке границе у Сједињене Државе. Гранични саобраћај је успорио у овом периоду и због прекида и ометања прекограничних путовања и рада, ова операција је трајала само 20 дана.

План Колумбија (у току): Према овој политици, Сједињене Државе шаљу милионе долара помоћи годишње колумбијској влади која се бори против милиционих група које се финансирају путем продаје илегалних дрога, наиме кокаина. Помоћ коју Колумбија прима од Сједињених Држава ставља земљу на треће мјесто иза Израела и Египта за америчку војну помоћ. Ова операција има подијељене критике, неки тврде да је то успјех, док други вјерују да су људска права бачена на страну како би се борила против тих група док су још дозвољавали дрогама да слободно напусте земљу.

Операција Јуст Цаусе (1989): Критичари тврде да ова операција показује лицемјерје вањске политике Сједињених Америчких Држава као што је Мануел Нориега (диктатор Панаме) финансирао контра групе подупируће САД у Никарагви, Сједињене Државе су обећале да ће затворити очи своје активности трговине дрогом и прања новца. Операција "Јуст Цаусе" показала је пуну инвазију САД на америчке трупе, а Нориега се предао 1990. године.

Критике рата против дроге

Многи посматрачи и међународне организације критиковали су рат против дроге из различитих разлога.

Критичари тврде да су неефикасне политичке политике Сједињених Држава, укључујући подупирање корумпираних влада, пропале. Нема сумње да је употреба дрога, трговина људима и сродне криминалне активности монументално повећане од 1970-их. Разлог томе је политика која се бави ратом против дроге, а која се фокусира на ненасилне починиоце (кориснике), а не на насилне дилере.

Рат против дрога је такође критикован због претјеране криминализације појединаца. Пример за то је број хапшења за лично поседовање дроге. 82% свих хапшења у вези са дрогом у Сједињеним Државама је за поседовање, углавном поседовање марихуане. Рат против дроге је директно допринео невјероватно високој стопи затварања у Сједињеним Државама.

На крају, многи критичари су забринути да рат против дроге у Сједињеним Државама потиче тренутне ратове против дроге и немилосрдно насиље у Мексику, Афганистану и на Филипинима. Ове земље су искусиле неке од најбезобзирнијих насиља везаних за дроге икада виђеног на овој планети.

Закључци

Многе државе у Сједињеним Државама, као и Канада, започеле су процес (или већ имају) легализације марихуане. То ће довести до мање хапшења ненасилних криминалаца, као и полицијских снага које се фокусирају на дроге које су штетне, а не лековите. Тврде дроге као што су кокаин и хероин и даље остају велики проблеми у многим северноамеричким градовима данас. После 40-годишње кампање, рат против дрога се доживљава као огроман неуспјех од стране било кога тко је истраживао стопе затварања ненасилних криминалаца, ширење незаконитих дрога широм Сјеверне Америке, као и лоше технике које полиција користи за примијенити многе застарјеле законе о дрогама.