Шта је Париски споразум?

Паришки споразум је споразум међу земљама чланицама Уједињених нација о климатским промјенама познатим и као Паришки споразум о клими или Паришки споразум о клими. Споразум је под окриљем Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским промјенама (УНФЦЦЦ) која додаје емисију стакленичких плинова, ублажавање, финансирање и прилагођавање. Током 21. Конференције страна УНФЦЦЦ-а која је одржана 12. децембра 2015. године у Паризу, представници 196 страна преговарали су о језику споразума. Око 195 чланова УНФЦЦЦ већ је потписало Паришки споразум и 148 је ратификовало споразум од јуна 2017. Према споразуму, свака земља чланица је одговорна за одређивање планова и редовно извјештавање о својим доприносима у циљу смањења глобалног загријавања. Не постоје закони или механизми унутар споразума који присиљавају земље чланице да одреде конкретне циљеве до одређених датума. Међутим, сваки циљ постављен од сваке земље је потребан да би се надмашили претходни циљеви. 1. јуна 2017. године, Доналд Трумп, амерички предсједник је рекао да ће САД престати са својим учешћем у Споразуму о климатским промјенама и да ће бити отворене за преговоре за бољи договор.

Историјска позадина

Након неуспјешних преговора 2009. године о климатским промјенама, многе земље су отишле с бољим осјећајем како могу постићи такав споразум. Садашњи споразум је добро имплементиран користећи прошла искуства и неуспјехе, чиме је помогао покретање приступа одоздо према горе за успостављање споразума о клими. Осим тога, Паришки споразум дозвољава појединим земљама да поставе своје циљеве и на тај начин осигурају погодност за све укључене стране, истовремено промовирајући промјене.

Циљеви УНФЦЦЦ у оквиру Паришког споразума

УНФЦЦЦ има много циљева за које се нада да ће испунити у складу са споразумом. Неки од циљева укључују побољшање способности да се прилагоде негативним ефектима климатских промјена док промовише климатску прилагодљивост и развој ниских емисија стакленичких плинова на начин који неће угрозити производњу хране. Други циљ је да се осигура конзистентан проток финансија у сврху развоја отпорних на климатске промене и ограничене емисије гасова са ефектом стаклене баште и на крају да се глобално загревање одржи испод 2 степена Целзијуса и да се по први пут обезбеди одржавање температуре до 1.5 степени Целзијуса изнад прединдустријских нивоа. Све то у знању да ће такви напори значајно допринијети смањењу ефеката и ризика од климатских промјена.

Национално одређени доприноси

Путем "национално одређених доприноса", Паришки споразум позива сваку земљу да уложи све напоре и ојача такве напоре како би се осигурала боља и свјетлија будућност уз мање глобално загријавање. Члан 3 споразума захтева да свака земља чланица буде амбициозна, представљајући напредак током времена и на крају одређивање одређених циљева у циљу постизања циљева постављених споразумом. Доприноси који ће бити регистровани од стране Секретаријата УНФЦЦЦ-а требају бити пријављени сваких пет година. Принцип прогресије подстиче да свака амбиција или циљ треба да надмаши претходне постављене циљеве. Земљама чланицама је дозвољено да раде заједно како би удружиле своје “национално одређене доприносе”. Осим тога, циљ сваке земље је одређен нивоом национално одређеног доприноса. Међутим, због међународних закона, такви доприноси нису обавезујући јер им недостаје обавезни језик, нормативни карактер и специфичност који су потребни за успостављање обавезујућих норми.

Важност споразума

Климатске промјене су велики изазов за људе и све живе организме широм свијета. Паришки споразум снажно потврђује важност биодиверзитета, екосистема и кориштења земљишта, док смањује ниво емисија стакленичких плинова и помаже земљама заједно са својим заједницама да смање ризике и ефекте глобалног загријавања и да се прилагоде ефектима климатских промјена. Споразум такође промовише одговарајуће методе управљања земљиштем, као што су унапређење пољопривреде, обнова шума и очување природе.