Шта је Организација исламске сарадње?
Организација исламске сарадње (ОИЦ) основана је 1969. године и броји 57 земаља чланица, које представљају популацију од више од 1, 6 милијарди људи од 2008. године. ОИЦ се идентифицира као "колективни глас муслиманског свијета" чији је главни циљ је заштитити и очувати интересе муслиманског свијета у духу потицања мира и хармоније на међународној разини. ОИЦ има сталне делегације у Европској унији и Уједињеним нацијама и има три службена језика који су енглески, арапски и француски.
Шта је Организација исламске сарадње?
Хистори
Идеја муслиманске заједнице датира из 19. века када је неколико муслимана жудело да формира уммет (заједницу) како би служили њиховим заједничким економским, социјалним и политичким интересима. Након пада Калифата и Отоманског царства након Првог свјетског рата, остао је вакуум за панисламску институцију. Оснивање Организације исламске конференције потакнуто је пуцњавом ал-Аксе 1972. године, прије него што је име промијењено у Организацију исламске сурадње. 25. септембра 1969. лидери муслиманских држава окупили су се у Рабату, Мароко, да би формирали ОИЦ.
Циљеви организације
Према статуту организације, примарни циљ ОИЦ-а је очување друштвених и економских вриједности ислама. Организација такође има за циљ промовисање солидарности међу својим државама чланицама, повећање сарадње у културним, научним, политичким, социјалним и економским аспектима. Знак ОИЦ-а састоји се од три главна елемента који одражавају визију организације која је укључена у нову Повељу. Три елемента укључују полумјесец, глобус и каабу. Дана 5. августа 1990. године, приближно 45 министара вањских послова организације је ратификовало Каирску декларацију о људским правима у исламу која би требала послужити као водич државама чланицама о питањима људских права и њиховом односу према закону о Курану и Шеријату. Организација исламске сарадње спровела је званичну ревизију Повеље у јуну 2008. године. Ревидирана повеља промовирала је основне слободе, добро управљање и људска права у свим државама чланицама ОИЦ-а. Ревидирана повеља није укључивала никакве референце на Каирску декларацију о људским правима у исламу. Међутим, ОИЦ је одлучио да подржи међународно право заједно са Универзалном декларацијом о људским правима у ревидираној повељи.
Ново име и избјеглице организације
Током 38. састанка Вијећа министара вањских послова (ЦФМ), који је одржан 28. јуна 2011. године у Астани, Казахстан, ОИЦ је промијенио назив у Организацију исламске сарадње из Организације исламске конференције. Организација је такође променила свој лого. Према процјенама УНХЦР-а, до краја 2010. године, око 18 милиона избјеглица су биле смјештене у земљама ОИЦ-а. Државе чланице ОИЦ-а од тада су смјестиле избјеглице из различитих зона сукоба, укључујући и тренутни устанак у Сирији. ОИЦ се бавио таквим питањима током конференције "Избјеглице на муслиманском свијету" која је одржана у Асхгабату, Туркменистан у мају 2012. године.
Државе чланице организације
ОИЦ се састоји од 57 чланова. Међутим, 56 њених држава чланица су такође чланице Уједињених нација. Добар број држава чланица, посебно оних које се налазе у западној Африци, нису нужно међу земљама са муслиманском већином, иако имају велику популацију муслимана. Неколико земаља попут Русије и Тајланда које имају значајно муслиманско становништво су државе посматрачи, док неке земље као што су Етиопија и Индија нису чланице. Африка има највећи број земаља чланица ОИЦ-а са око 27 земаља. Азија се налази на другом мјесту са 25 држава чланица, а слиједи је Европа са три државе чланице и Јужна Америка са двије државе чланице.
Шта је Организација исламске сарадње?
| Име државе чланице | Иеар Јоинед |
|---|---|
| Авганистан | 1969 |
| Албаниа | 1992 |
| Алгериа | 1969 |
| Азербаијан | 1991 |
| Бахреин | 1970 |
| Бангладеш | 1974 |
| Бенин | 1982 |
| Брунеи | 1984 |
| Буркина Фасо | 1975 |
| Камерун | 1975 |
| Цхад | 1969 |
| Комори | 1976 |
| Џибути | 1978 |
| Египат | 1969 |
| Габон | 1974 |
| Гвинеја | 1969 |
| Гуинеа-Биссау | 1974 |
| Гвајана | 1998 |
| Индонезија | 1969 |
| Иран | 1969 |
| Ирак | 1976 |
| Обала Слоноваче | 2001 |
| Јордан | 1969 |
| Казакхстан | 1995 |
| Куваит | 1969 |
| Киргистан | 1992 |
| Либан | 1969 |
| Либија | 1969 |
| Малезија | 1969 |
| Малдиви | 1976 |
| Мали | 1969 |
| Мауританиа | 1969 |
| Мароко | 1969 |
| Мозамбик | 1992 |
| Нигер | 1969 |
| Нигерија | 1986 |
| Оман | 1970 |
| Пакистан | 1969 |
| Палестина | 1969 |
| Катар | 1970 |
| Саудијска Арабија | 1969 |
| Сенегал | 1969 |
| Сијера Леоне | 1972 |
| Сомалија | 1969 |
| Судан | 1969 |
| Суринам | 1996 |
| Сирија | 1970 |
| Таџикистан | 1992 |
| Тхе Гамбиа | 1974 |
| Да иде | 1997 |
| Тунис | 1969 |
| Турска | 1969 |
| Туркменистан | 1992 |
| Уганада | 1974 |
| Уједињени арапски Емирати | 1971 |
| Узбекистан | 1995 |
| Јемен | 1969 |
