Шта је накнада за загушење?

Да би се смањила загушења и вишак потражње за јавним добрима, тржишни економисти увели су концепт накнада за загушење. Накнаде за загушење повећавају цене јавних добара велике потражње без повећања њихове понуде. Корисници плаћају за негативне ефекте (као што су загушења у саобраћају) настали употребом робе. Трошкови загушења циљају прометне гужве у урбаним подручјима. Неколико градова примијенило је накнаде за загушење како би контролирало прометне гужве увођењем кордонских подручја у градским центрима, градским наплатним кућицама, накнадама за загушење у једном објекту и накнадама за загушење због тога што су у одређеном широком подручју. Бело „Ц“ унутар црвеног круга означава почетак зоне загушења, а „Ц“ се прелази на крају зоне. У наставку су наведени неки урбани градови који су успјешно имплементирали накнаде за загушење.

Шта је накнада за загушење?

Дурхам

Дурхам је 2002. године увео накнаде за загушење које су смањиле загушење промета за око 85% у току прве године. Трошак загушења у граду Дурхам Цити односи се на возаче који користе улицу Саддлер за приступ катедрали у Дурхаму и дворцу Дурхам. Пошто је Саддлер Стреет уска, саобраћајне гужве су биле чест проблем који је довео до неколико аутомобилских несрећа и пјешачких несрећа. Дурхам је био први град у Великој Британији који је увео трошкове загушења.

Лондон

Лондон има највећу зону загушења у свијету и први пут је имплементиран 2003. године. У централном Лондону је успостављена зона наплате загушења, гдје се наплаћују корисници возила у зони. Трошкови се примењују током радних дана и суспендовани су током викенда, државних празника и између 25. децембра и 1. јануара. Имплементација система се прати кроз аутоматско препознавање возила и примјењују се накнаде и казне.

Стоцкхолм

Стокхолм је увео накнаду за загушење на пробној основи у периоду од јануара до јула 2006. године. Суђење је било успешно и систем је имплементиран у октобру 2007. године са циљем смањења загађења животне средине. Накнада се односи на возила која излазе или улазе у централну област Стокхолма током дана и радним данима.

Остали градови са системима наплате загушења

Валета, Милано и Гетеборг су спровели накнаде за загушење у 2007., 2012. и 2013. години. Градови су увели накнаде за смањење саобраћајних гужви, стварање додатних мјеста за паркирање у зонама наплате, смањење загађења, те заштиту и поновно успостављање сектора јавног пријевоза.

Предности

Присталице концепта наплате загушења наводе користи као што су стварање прихода за локалне власти и очување животне средине. Још једна предност је смањење загушења у саобраћају, јер ће возачи највероватније избећи непотребну вожњу. Увођењем накнада за загушење на градским путевима, корисници чешће користе алтернативна средства пријевоза, као што су јавни пријевоз, ходање или бициклизам. Ово смањује потрошњу фосилних горива и загађење ваздуха. Смањени саобраћај на путевима такође смањује буку и кашњења повезана са превише промета.

Критике

Систем наплате загушења критикују многи који верују да је то начин увођења додатних пореза за грађане. Ово се посебно односи на путнике са ниским примањима, јер оптужбе додатно оптерећују њихове финансије. Док таксе ублажавају загушење на путевима, оне се критикују да пребаце загушење на друга превозна средства, као што су возови и јавна возила. Међутим, користи од накнада за загушење позитивно су утицале на економију и животну средину. Концепт се све више примјењује у више урбаних центара.