Шта је Мохоровићев дисконтинуитет?

Мохоровицевски дисконтинуитет (Мохо) је граница која лежи између коре и плашта Земље преко којих сеизмички таласи мењају брзине. Ова граница се налази отприлике 24 миље испод земљине површине и 6 миља испод океанског дна, што је удаљеност која варира од мјеста до мјеста. Дисконтинуитет је добио име по хрватском сеизмологу и геофизичару Андрији Мохоровичићу који је 1909. године открио његово откриће и објаснио понашање и поријекло земљотреса. Термин дисконтинуитет користе геолози да означе површину којом сеизмичке силе мијењају брзину. На Мохо, сеизмички таласи убрзавају.

Дисцовери

Након вишегодишњег посматрања, Андрија Мохоровичић је открио да брзина сеизмичких таласа директно зависи од густине материјала кроз који се валови крећу. Објаснио је да је гушћи састав и структура Земље бржа брзина таласа. Композиције мање густине су назвали "Земљина кора" и композиција веће густине као "Земљин плашт". Запажања су показала да сеизмограмска очитања плитких земљаних потреса имају двоструке скупове П-таласа и С-таласа, један на директном путу близу површине земље, а друга је скренута са медијума високе брзине који је тада био непознат. Мохоровичићева истраживања су открила да базалтна океанска кора и гранитна континентална кора леже испод материјала са густином која је близу оној у перидотитној стени. Најдебљи делови земље леже испод планинских ланаца, док најтањи делови леже испод најдубљих океанских подова.

Екплоратион

Постизање Мохо-а је важан и стратешки циљ за научнике и истраживаче. Није било успјешног истраживања бушотине Мохоровициц кроз оцеанске или континенталне коре да се научно проучи њен састав и карактеристике. На неколико мјеста на Земљи, стијене и материјали границе коре и плашта изложени су површини кроз тектонске силе, мада су неки стари милијуни година. Разматране су различите стратегије које помажу да се достигне дисконтинуитет. Једна таква стратегија се односи на капсулу са радиоактивним нуклеарним горивом која се топи на камен са тешким волфрамовим шиљком који је самопокретан према доле до Мохо-а ради истраживања и сакупљања материјала. Педесетих година прошлог века америчка Национална фондација за науку је покушала да дође до Мохо дисконтинуитета кроз дно океана у пројекту под називом „Пројекат Мохоле“. Јапанска влада тестира брод за бушење Цхикиу Хаккен (Еартх Дисцовери) који би требало да направи убод у неухватљивом циљу да дође до Мохоа. Сличан пројекат је у току у Шри Ланки.

Значајке Мохо

Слој Мохоровичићевог дисконтинуитета означава крај Земљине коре и процењује се да је дебљине између 1 и 4 миље у зависности од океанских или континенталних коре. Лежи испод система базалтних стена и изнад система дунита. Преко Мохо дисконтинуитета, сеизмички таласи нагло мењају брзину од 4 миље у секунди до 4, 5 миља у секунди у доњем делу коре до између 4, 8 миља до 5, 4 миља у секунди у горњем делу плашта. Ово повећање брзине са дубином познато је као Мохоровичићев закон. Температуре се повећавају док се дубље увлачимо у плашт од коре.

Инференце

Мохоровићево откриће објашњава да је земља хетерогена по томе што мора постојати граница на датој дубини која раздваја материју различитих густина, притиска, температуре и еластичних својстава. Између ових граница, валови циркулишу са различитим брзинама. Мохо мајорли лежи унутар земљине литосфере и на неким мјестима унутар граница астеносфере.