Шта је изазвало геноцид у Руанди?

Злогласни геноцид у Руанди био је изазван напетостима између Хутуа и Тутсија. Нема примјетних разлика између ове двије заједнице јер обојица користе исте језике бантуа заједно са француским и углавном поштују хришћанство. Генетичари су покушали да открију разлике између њих и истраживање је показало да су Тутси углавном виши. Тензије између ове двије етничке групе углавном су резултат класног ратовања.

Хуту народ Африке

Људи из Хутуа су једна од бројних афричких Банту група и живе у Руанди и Бурундију са заједницама у источном дијелу Демократске Републике Конго. Становништво Хутуа процењује се на 11, 5 милиона. Хуту чини 84% руандских и 85% Бурундијанаца, што их чини највећом подјелом становништва у двије земље. Хуту је био међу Банту заједницама које су напустиле западну Африку за подручје Великог језера током велике експанзије Бантуа. Један део историчара је предложио да су европске силе погоршале разлику између ове две групе. Историчари су подељени у погледу тога да ли су те две заједнице одвојене групе или не. Хуту генетско сродство уско је повезано са суседним Банту популацијама, посебно са Тутси. Остаје нејасно да ли је ова ситуација настала због бракова или заједничког поријекла. Хутус је Рванда-Рунди као свој аутохтони језик и француски од колонијализације. Руанда-Рунди је сврстана у Банту подгрупу веће језичке породице Нигер-Конго. Краљевина Руанда је владала у данашњој Руанди прије колонизације. Хуту су били углавном сељаци, док је владајућа класа била углавном Тутси. Уобичајено је веровање да је Хутус био одличан у пољопривреди и да је имао лековиту моћ док су Тутси имали војно руководство.

Афричке Тутсије

Тутси, који се називају и Ватутси, Ватуси, Вахинда, Абатутси, или Вахима, насељавају Руанду и Бурунди са значајним заједницама у Демократској Републици Конго, Уганди и Танзанији. Укупна популација Тутсија процјењује се на 2, 5 милиона. Савремене генетске студије указују да су Тутсији углавном Банту екстракција, али показују више Нило-Сахаранских родбинских линија у поређењу са Хуту. Процењује се да су Тутси први пут ушли у регион Руанде у 14. или 15. веку и полако су стекли доминацију над домицилном Хуту. Тутси су након тога покренули феудални однос са становником Хуту, гдје су искористили своје софистицирано војно знање и доминирали над стоку Хуту. Мвами (краљ) је владао политичком структуром успостављеном од Тутсија. Тутсије су се у великој мери удварале са Хутусом који је навео историчаре и етнографе да кажу да се ове две дивизије не могу сматрати различитим етничким групама.

Позадина конфликта између Хутуса и Тутсија

Разлике између Хутуа и Тутсија у предколонијалној Руанди углавном су се односиле на богатство. Већина Тутсија је сакупљала богатство као сточари док је Хутус обрађивао земљу. Тутси краљ је додатно наградио своје блиске савезнике који су углавном били Тутсији. У наступу колонијализације, Хутус је био отворенији за хришћанску конверзију, па су Немци добили Тутси земљу. Када су Белгијанци преузели власт, примили су Тутсије у колонијалну владу и дозволили им да стекну образовање. Белгијанци су даље тражили од становништва да се идентификује са етничком групом. Белгијанци су промјенили ову политику 1959. године и омогућили Хуту да контролира владу путем универзалних избора у периоду након независности. Хутус је касније покренуо напад на Тутсије који су их присиљавали да побјегну и населе се у Танзанији и Уганди. Руандска Тутсија помогла је Уганди Иовери Мусевенију да се прикључи моћи 1986. године и тако је добила базу моћи у Уганди. Руандски Патриотски фронт успостављен је и почео нападе на администрацију којом доминира Хуту у Руанди.

Геноцид у Руанди

Геноцид у Руанди био је изазван пуцњавом авиона председника Јувенала Хабиаримана у Кигалију 6. априла 1994. године. Авион је такође превезао тадашњег председника Бурундије Циприена Нтариамира, и два лидера су се вратила са самита у Танзанији. Хабиаримана је био на челу владе под доминацијом Хутуа која је дискриминисала Тутсије. Хабиаримана је, међутим, 3. априла 1993. године потписао Арусха споразум који је омогућио укључивање Тутсија у политичку управу. Убиства у геноциду почела су следећег дана након што је авион Хабиаримане оборен. Геноцидни планови су се ширили путем медија како би се подстакао Хутус. Милиција и војници почели су са убијањем умјереног Хутуа и утицајних Тутсија у политичкој и војној сфери како би одвратили свакога тко би у хаосу преузео политичку контролу. Касније су подигнуте барикаде и контролни пунктови како би се прегледали идентификациони документи и извршили погубљење Тутсија. Хуту цивили су били подстакнути да акумулирају такво оружје као мачете и клубове и да изврше суседне Тутсије, као и да униште и украду имовину, као и силовање и осакат. Другим цивилима је омогућено новчано подстицање да изврше злочине. Погубљени су и умерени Хутуси. УН је оклевао да пошаље трупе у хаотичну Руанду пошто је десет белгијских мировњака убијено на почетку геноцида. Пола милиона до милион Рванданаца је погубљено, а готово 70% заједнице Тутси је уништено.

Последице геноцида

Након сто дана геноцида и нестабилности, Руандски патриотски фронт, састављен од прогнаних Тутсија, марширао је у земљу и почео успостављати контролу. Тек када је средином 1994. године РПФ добио пуну контролу над земљом, погубљења су престала. Хиљаде хуту милитаната побјегло је у Заир гдје су створили планине у планинским подручјима и почели се наоружавати како би повратили власт у Руанди. Влада Руанде је покренула контра-офанзивне нападе крајем 1996. године, када је Хуту почео нападе на границу. Један део Хутуа вратио се у Руанду, док су се други повукли дубље у Заир. Паул Кагаме, који је био на челу РПФ-а, покренуо је рат против Заирског Мобуту Сесе Сека и када је побјегао у егзил, земља је постала Демократска Република Конго (ДРЦ). РПФ је касније настојао да обнови економију и инфраструктуру Руанде и покренуо бројне реформе како би ублажио етничке тензије, као што је уклањање етничке припадности из личних карата.

Тренутна ситуација

Руандска влада после геноцида спровела је бројне мере за подстицање јединства међу становницима земље. Економија Руанде је цветала, а велика количина стране помоћи је усмјерена ка нацији. Кагаме је покренуо процес назван "помирење", у којем су починиоци Хуту геноцида послани да живе међу преживелима Тутси, под условом да признају своју кривицу и да се одрекну својих путева. Национални попис више не прати етничку припадност, тако да не постоје званични бројеви ове двије дивизије. Влада је даље охрабрила људе да се сами ослободе етничких титула, јер личне карте не одражавају етничку припадност.