Шта је изазвало еритрејско-етиопски рат?

Еритрејско-етиопски рат се догодио између маја 1998. и јуна 2000. године. Био је то изузетно скуп рат, који је економију сваке земље коштао милионе долара. Као скоро сваки рат у историји, разлози за овај рат су компликовани. У овом чланку покушаћемо да уђемо у неке од њих.

Позадина рата

Еритреја је постала дио Етиопије након Другог свјетског рата након пораза Италије у оба региона. Године 1950. Генерална скупштина УН-а (УНГА) прогласила је Еритреју федеративном покрајином Етиопијом, што је довело до избијања Еритрејског рата за независност. Овај рат се одиграо пре и после етиопског грађанског рата, то јест од 1961. до 1991. године. Еритрејски народни ослободилачки фронт (ЕПЛФ) је 1991. поразио етиопске снаге у Еритреји и помогао Етиопском народном револуционарном демократском фронту (ЕПРДФ) да преузме контролу оф Етхиопиа. ЕПРДФ је, пак, подржао ЕПЛФ-ов програм за независност и оба су се сложила да успоставе истражну комисију која ће истражити начине трајног рјешавања њихових разлика.

На референдуму 1993. Еритрејци су гласали за независност Еритреје, а наредне године међународна заједница је признала Еритреју као земљу. Међутим, комисија није успјела због граничних спорова, а однос између двије стране почео се погоршавати. Чак и након разматрања међународног права и историјских мапа, двије стране се нису могле сложити око тачне границе. Године 1997. Еритреја је планирала да припоји Бадме у Тиграи провинцији. Тиграи је, дакле, био извор многих високих чланова етиопске владе, укључујући бившег премијера Мелеса Зенавија.

Рат и битне битке

Неколико малих оружаних сукоба у Бадмеу довело је до смрти неколико еритрејских званичника. 6. маја 1998. Еритреја је ушла у Бадме, а Етиопија их је срела са продуженом ватром која је укључивала и локалну милицију. Етиопија је 13. маја објавила рат и мобилисала се да се бори против Еритреје након што је обавестила Савет безбедности УН-а у складу са чланом 51 Повеље УН. Борба је отишла пуном снагом и за кратко време, Етиопија је бомбардовала аеродром у Асмари и Еритреји узвратио бомбардовање аеродрома Мекеле. Оба штрајка су тражила цивилне жртве. Као што су УН, Организација афричког јединства (ОАУ), САД и Руанда напредовале мирним рјешењима, Етиопија је покренула офанзиву да поновно ухвати Бадмеа 22. фебруара 1999. године, а пет дана касније, одвезли су Еритреанце назад шест миља.

Етиопија је 16. маја напала Велесу код Асмаре, што је довело до два дана тешких борби с Етиопијом која је претрпјела највише жртава. После тога, било је малих џепова туча до следеће године. 12. маја 2000. Етиопија је пробила линије Еритреје и прешла ријеку Мареб, пресијецајући главну руту опскрбе Еритреје између Барентуа и Мендефере. У наредних неколико дана, било је жестоких борби и ваздушних напада који су довели до заузимања града Даса, пре него што је Савет безбедности УН-а наметнуо ембарго на обе земље. До маја, Еритреја је тврдила да се повукла из неких области у част мировних преговора, док је Етиопија заузела те области, тврдећи да их је освојила. Пропаганда је покварила овај рат, али поуздани извори указују на Етиопску побједу. 25. маја 2000. Етиопија је прогласила крај рата.

Ефекат преливања

Борба је имала ефекат преливања на Сомалију након што је Еритреја финансирала етиопску побуњеничку групу, Оромо Либератион Фронт, која је деловала из Сомалије. Етиопија се осветила финансирањем побуњеничке групе која се противила влади Сомалије и обновила односе са Суданом. Судан је подржао неколико побуњеничких група у Еритреји. Након рата, Џибути је оптужио Еритреју за копање ровова у спорном региону који је довео до оружаног сукоба 2008. године.

Афтерматх

Више од 19.000 еритрејских војника је погинуло, а обје стране су претрпјеле губитке више од 70.000 људи. Ове бројке остају оспораване на обје стране. Етиопија је депортовала око 77.000 Еритрејаца и Етиопљана еритрејског порекла, док је Еритреја осудила 7.500 Етиопљана и депортовала хиљаде. Како су Еритреја и Етиопија зависиле једна од друге у трговини, рат је окончао везу која је резултирала несташицом хране, незапосленошћу и сиромаштвом међу другим социо-економским проблемима на обје стране.

Механизми међународних граничних спорова додијелили су неке спорне области објема земљама, али су Бадмеу додијелили Еритреји, што није било добро с Етиопијом. 7. децембра 2005., након повратка мира, Еритреја је забранила летове хеликоптера УН-а и наредила мировњацима из САД-а, Канаде, Европе и Русије да напусте земљу. Обе земље су 2006. године бојкотирале састанак Комисије за границе Еритреје и Етиопије. Иако су се анимозитети наставили, обе земље су се плашиле да се врате у рат. Капацитет УН-а се суочио са изазовима након што је Еритреја почела да затвара путеве за снабдевање горивом и наложила мировну мисију УН-а да изађе из земље. Обе земље су наставиле да подржавају побуњеничке групе на територији друге земље и даље непријатељство довело до битке код Тсороне у 2016. До данас, Етиопија и Еритреја настављају да оптужују једни друге за неколико кривичних дела и брзо подржавају непријатеље друге земље, стварне или перципиране.