Шта је ексклузивна економска зона?

Дефиниција ЕЕЗ-а

Ексклузивна економска зона (ЕЕЗ) је подручје које се налази изван граница територије појединих земаља, и простире се на не више од 200 наутичких миља (370 километара) од обале земље. Може се видети да ако је површина за ЕЕЗ преклопљена и да је још увек мања од 400 наутичких миља, онда је на државама да одреде стварне границе обале. Подручје које је под ЕЕЗ-ом државе даје им пуна права да истражују и експлоатишу морске ресурсе у свом сусједном континенталном појасу.

Примери по земљама

Постоје многе земље које имају своје ексклузивне економске зоне. Неки примери за неколико таквих земаља су описани у наставку:

Аустралија : трећа је по питању подручја које се налази у подручју ЕЕЗ-а, и иза земаља Сједињених Америчких Држава и Француске и води у том погледу у односу на Русију. Његова област се простире на 200 наутичких миља од њене обале до вањских морских територија. Додељена је и површина од 2, 5 милиона квадратних километара у аустралијском морском дну.
Бразил : Подручја која су обухваћена поморском границом земље су Св. Павле, Фернандо де Норонха острва, архипелаг Св. Петар на Тринидаду, па чак и отоци Мартим. Године 2004. поднела је ексклузивни захтев за повећање континенталних маргина.
Канада : Подруцје покривено канадском ИЕЗ укљуцује морске воде заљева Худсон, заљев Саинт Лавренце и водена подруцја канадског арктицког архипелага.
Индија : Земља има укупну површину од 2.305.143 квадратна километра испод своје ЕЕЗ, али са тим Индија такође планира да га повећа за 350 квадратних миља.
Мексико : Укупна површина покривена мексичком ЕЕЗ-ом износи 3.144.295 квадратних километара, и тако се налази међу земљама са највећим таквим подручјима у свијету.
Уједињено Краљевство : Земља има пету највећу ЕЕЗ површину од 6.805.586 квадратних километара, а то укључује и зоне зависности од круне и британских прекоморских територија.

Економски, одбрамбени и научни значај

Економски економски сектори имају и економски значај јер не само да постављају границе, већ су и извор прихода за многе земље због рибарства, резерви природног гаса и туризма. Чак се и отпрема робе одвија кроз ове зоне из многих других земаља. Научни значај ЕЕЗ обухвата спровођење научних истраживања о различитим морским створењима, као и узорковање морског дна за потребе нафте и природног гаса који се такође могу спроводити у њему. Свака земља има право да штити своје територијалне воде, али ако неке земље желе да истраже ресурсе, онда морају да закључе билатерални споразум са дотичном суседном земљом.

Спорови и управљање

Многе земље су такође постале спорне у погледу својих морских вода, а питања управљања за многе од њих су договорена већ неколико година. Главни примери дати у овом погледу могу се видети у:

"Ратови бакалара" између Велике Британије и Исланда;
питања Јужног Кинеског мора између Кине, Тајвана, Брунеја, Малезије, Филипина и Вијетнама;
друге источноазијске поморске територијалне спорове који укључују Сјеверну Кореју, Јужну Кореју, Јапан, Индонезију и друге;
Кипар оспорава ЕЕЗ између Кипра и Турске, што је додатно компликовано либанонским тврдњама о преклапању његове ЕЕЗ од оних на Кипру и Израелу.