Тхе Сцоттисх Агрицултурал Револутион

"Пољопривредна револуција" је период повећане пољопривредне продуктивности који се одликује побољшаним технологијама пољопривреде и повећаним резултатима, као што је био случај током 18. и 19. стољећа у Европи. Нове технике узгоја и боље технике узгоја довеле су до повећане производње хране што је довело до наглог раста становништва и укупног здравља. Прва пољопривредна револуција, позната као неолитска револуција, догодила се између 10.000 и 2000 година пре нове ере и трансформисала људско друштво из лова и сакупљања у пољопривреду. Револуција 18. века била је сведок многих пољопривредних револуција, посебно у Европи. Једна таква пољопривредна револуција била је шкотска пољопривредна револуција.

Преглед шкотске пољопривредне револуције

Једна од области у којој је постојала жудња за побољшањем у Шкотској у 17. веку била је у области пољопривреде. Потреба да се пољопривреда учини профитабилнијом и одрживим подухватом за локалне заједнице, захтевала је прелазак са традиционалног система на побољшани систем. Шкотска пољопривредна револуција је била серија побољшања у пољопривредним активностима која је почела касних 1600-их и наставила се у 1800-има. Револуција је почела са унапређењем низинских пољопривредних земљишта и трансформацијом шкотске пољопривреде из традиционалне пољопривреде у једну од најмодернијих и најпродуктивнијих пољопривредних грана у Европи. Традиционални системи су постојали стотинама година са земљом коју су радили корти на пољопривредној производњи. Усјеви су се узгајали у системима прстенастих прстенова који су били подељени између заједница око насеља. Термин "Шкотска пољопривредна револуција" коришћен је у 20. веку да означи период драматичних пољопривредних промена које су се догодиле у 18. и 19. веку.

Историја шкотске пољопривредне револуције

Пре почетка пољопривредне револуције у Шкотској, дошло је до мале размене између различитих подручја у земљи због потешкоћа у кретању које су се појавиле на шкотском терену и слабе саобраћајне инфраструктуре и недостатка модерних транспортних технологија. Већи део пољопривреде обављен је на низинском подручју где је само неколико породица обрађивало подручје које је погодно за више од три тима. Орање се раније радило дрвеним плуговима које су вукли волови. Године 1695. усвојена су три акта парламента како би се омогућила консолидација прстенова и подела заједничког земљишта. Друштво које промовише унапређење пољопривреде формирано је 1723. године како би предводило раст и развој пољопривреде. Унапређење се наставило иу 19. веку увођењем машине за жетву, система за одводњавање земљишта и других распрострањених побољшања у пољопривреди.

Социетал Импацт

Почетак шкотске пољопривредне револуције довео је до значајних промјена у управљању земљиштем. Станодавци су изнајмљивали своје земљиште фармерима са једним станарима који су могли платити готовинску ренту. Веће површине земљишта су пуштене у производњу кроз одводњавање мочвара. Земља је постала профитабилнија. Уведено је сијање и плодоред. Увођење одређених усева као што је кромпир побољшало је исхрану шкотског сељаштва. Постојала је и повећана специјализација са подручјима као што је Лотхиан, који је постао главни центар житарица, док је подручје Аирсхиреа било више усредоточено на узгој стоке.

Негативне последице

Шкотска пољопривредна револуција довела је до обарања низинских и брдских подручја, гдје су се на хиљаде пољопривредника и станара раселили са фарми које су окупирале многе генерације. Само шачица моћних породица као што су Дукеси завршили су са најбољом земљом и контролисали већину економских активности у том подручју. Избрисавање у брдима такође је довело до присилног расељавања људи за узгој оваца. Неки од фармера емигрирали су у Гласгов, Канада и Сјеверну Енглеску, да би потражили могућности да посједују и обрађују своју земљу. Они који су остали на брдима били су ограничени на мале фарме за изнајмљивање, без икаквог одређеног права на подизање усјева и животиња.