Председници Русије од пада Совјетског Савеза

Русија има полупредсједничку владу у којој предсједник и премијер дијеле одговорност. Садашњи предсједник Русије је Владимир Путин. Испод је листа предсједника који су служили земљи од распада Совјетског Савеза.

Борис Јелцин: 1991 - 1999

Борис Јељцин је био први председник Русије након пада Совјетског Савеза. Рођен је 1. фебруара 1931. године у селу Бутка у Јекатеринбургу, такође познатој као Свердловска област, у сељачкој породици. Јељцин први корак у совјетску политику почео је 1968. године када се придружио и постао активан у странци. Године 1976. постављен је за првог секретара Централног комитета Свердловског округа, што је улога слична гувернеру у САД. Јељцинов рад у округу му је донио репутацију реформатора. Његов значај у совјетској политици порастао је још 1985. године, након што га је Михаил Горбачов, тадашњи совјетски вођа, довео у Москву да буде секретар Комунистичке партије. 1987-1988, Јељцин се сукобио и критиковао Горбачова због темпа реформи. Као резултат тога, лишен је дужности секретара Комунистичке партије.

Неко време Јељцин је постао политички парија. Међутим, 1989. године остварио је политички повратак, освојивши 90 одсто гласова, чиме је добио мјесто у новоформираном совјетском парламенту. 1990. године је осудио Комунистичку партију. Његов политички замах изграђен до 1991. године када је критиковао Горбачова, који је губио подршку маса. Побиједио је на предсједничким изборима те године да буде предсједник Русије. 25. децембра 1991. Горбачов је поднео оставку и шест дана касније Совјетски Савез је распуштен. 31. децембра 1999, Јељцин је нагло дао оставку и предао власт Владимиру Путину, његовом изабраном наследнику. Касније је умро 23. априла 2007. године.

Владимир Путин: 2000-2008, 2012-Пресент

Владимир Владимирович Путин, садашњи председник Русије, рођен је у Лењинграду, данас се назива Санкт Петербург, Русија, 7. октобра 1952. године. Марија Ивановна, радница у фабрици, и Владимир Спиридонович Путин, војни обвезник из 1. светског рата, били су његови родитељи. Путин је одрастао у заједничком стану и отишао у локалну гимназију. Након средње школе уписао је студије права на Лењинградском државном универзитету, а након завршетка студија 1975. године, Путин је започео каријеру у шпијунској агенцији КГБ, као обавештајни официр.

Касније је Путин радио у одељењу администрације на Универзитету у Лењинграду и постао саветник Анатолија Собчака, либералног политичара. Када је Собчак постао градоначелник, Путин је постао његов заменик. После пораза Собчака 1996. године, Путин се преселио у Москву. У Москви је именован за замјеника шефа управе под управом Јељцина. Путин је тада именован за шефа Савезне службе безбедности КГБ-а. У августу 1999. године, Јељцин је сменио свог премијера Сергеја Степасхина и његов кабинет и поставио премијера Путина.

Након што је Јељцин дао оставку у децембру 1999. године, именовао је Путина за вршиоца дужности предсједника. Када су избори одржани у марту 2000. године, Путин је освојио 53 одсто гласова, а 2004. је поново изабран. У 2008. години, због ограничења уставног мандата, Путин није учествовао на изборима. Наслиједио га је његов ментор Дмитриј Медведев као предсједник, а Путин је преузео улогу премијера, настављајући свој утјецај на Русију. Путин је 4. марта 2012. поново изабран да буде трећи мандат председника усред тврдњи о необузданим изборним преварама.

Дмитриј Медведев: 2008-2012

Дмитриј Медведев је руски политичар који је био предсједник земље од 2008. до 2012. године и тренутно је премијер. Медведев је рођен 14. септембра 1965. године у Лењинграду. Године 1990. Медведев је, слично Путину, радио под градоначелником Анатолијем Собчаком након што је завршио докторат. Када је Путинов предсједнички мандат окончан 2008. године, због ограничења рокова, изабрао је Медведева за свог насљедника. Он је победио на изборима добивши око 70 одсто гласова. Након што је Медведев постао предсједник, именовао је Путина за премијера и био је предсједник Русије до 2012. године. Медведев је 2012. постао руски премијер, након што је Путин преузео предсједништво.

Када је Медведев постао руски председник 2008. године и именовао Путина за премијера, многи критичари у земљи и ван њега сматрали су га као марионетску владу Путина. Али, након преузимања предсједавања, Медведев је имао боље односе са Западом у важним питањима као што су споразуми о нуклеарној одбрани. У априлу 2010. године, потписао је нови споразум о нуклеарном наоружању (СТАРТ), који има за циљ резање нуклеарних бојевих глава у свакој земљи на 1550. 2008. године, он је признао независност два отцепљена региона Грузије, Јужне Осетије и Абхазије. Као председник, Русија се придружила Светској трговинској организацији. Иако је његова политика изгледала либерално, многи западни критичари су их сматрали празном реториком јер није био у стању да их спроведе, због Путинове јаке руке.

Председници Русије од пада Совјетског Савеза

РангПредседник Руске ФедерацијеТрајање (а) у Канцеларији
1Борис Иелтсин10. јули 1991. до 31. децембра 1999. године
2Владимир Путин7. мај 2000 - 7. мај 2008; 7. мај 2012 до данас
3Дмитриј Медведев7. мај 2008 - 7. мај 2012