Организација земаља извозница нафте (ОПЕЦ)
5. Преглед и земље чланице
Настанак Организације земаља извозница нафте (ОПЕЦ) био је одговор земаља чланица оснивача да спрече мултинационалне нафтне компаније да манипулишу ценама сирове нафте. Међувладина организација основана је 1960. године од стране пет главних произвођача нафте, наиме Ирана, Ирака, Кувајта, Саудијске Арабије и Венецуеле. Наведена сврха ОПЕЦ-а је “да координира и уједини нафтне политике својих земаља чланица и осигура стабилизацију тржишта нафте.” Од јуна 2016. године остале чланице су Уједињени Арапски Емирати, Еквадор, Алжир, Ангола, Либија, Катар, Нигерија и Индонезија. Почетно седиште ОПЕЦ-а основано у Женеви, преселило се у Беч 1965. године (на слици горе). Две трећине ОПЕЦ-ових резерви нафте налазе се у земљама Блиског истока око Перзијског залива. Саудијска Арабија, као највећи произвођач и извозник, де фацто је лидер ОПЕЦ-а.
4. Организациона историја
Године 1949., док се свијет опорављао од Другог свјетског рата, Иран и Венецуела позвали су Ирак, Кувајт и Саудијску Арабију да побољшају координацију међу главним земљама произвођачима нафте. На Блиском истоку, неке од највећих нафтних поља требале су почети производњу. На свјетском тржишту доминирало је седам мултинационалних компанија, од којих је пет сједиште у САД-у, највећи произвођач и потрошач нафте. Ове компаније су контролисале нафтну операцију и цене земаља извозница и користиле огроман политички утицај. Када су компаније 1959. године једнострано смањиле цијене за блискоисточну и венезуеланску сирову нафту, министар за нафту Венецуеле, Јуан Пабло Перез Алфонсо и његов саудијски арапски колега, Абдуллах Тарики, позвали су на “Комисију за нафтне консултације” земаља извозница, би прво одобрили промене цена. Након што су компаније поново смањиле цијене нафте у Блиском истоку наредне године, Перез Алфонсо и Тарики организирали су конференцију у Багдаду у септембру 1960. године како би повећали цијене сирове нафте у својим земљама и одговорили на једностране акције мултинационалних компанија. ОПЕЦ је био директан резултат конференције.
3. Доминација глобалног тржишта горива
Стварање ОПЕЦ-а је довело до стварања националног суверенитета над природним ресурсима. Од тада, ОПЕЦ је одиграо кључну улогу у међународним односима. Седамдесетих година прошлог века, када су земље чланице ОПЕК-а ограничиле производњу нафте, цене су скочиле са дугим прекидима у снабдевању, са дугорочним ефектима за глобалну економију. Године 1973., припадници ОПЕЦ-а на Блиском истоку, заједно са Египтом и Сиријом, прогласили су ембарго на нафту западним земљама као резултат рата Иом Киппур. Цијене су драматично порасле и пореметиле су економије САД и Велике Британије, које су морале проводити програме рационализације нафте. Чак и након што је ембарго окончан наредне године након интензивних дипломатских напора, цијене су наставиле расти. Свијет је прошао кроз рецесију, сигнализирајући крај бума послије Другог свјетског рата. У децембру 2014. године, Ллоид је рангирао „ОПЕЦ и нафташе“ трећим на листи „100 најутјецајнијих људи у поморској индустрији“.
2. Изазови и критике
Почевши озбиљно 1980-их, ОПЕЦ је почео да поставља циљеве производње за своје земље чланице. Смањени циљеви и производња имају општу тенденцију да повећају цене. Земље ОПЕК-а често имају потешкоћа да се договоре о политичким одлукама, јер поједине нације имају своје принуде и приоритете. Земље се такође разликују по производним и извозним капацитетима, трошковима, резервама, становништву и економским и политичким потребама. Сиромашније земље чланице обично покушавају смањити извоз како би подигле цијене и резерве, што је у супротности са стратегијом Саудијске Арабије да осигура стални доток нафте свим земљама за глобалну економску експанзију. Понекад су чланице ОПЕЦ-а наводно дјеловале као неконкурентни картел због одлуке организације о производњи нафте и разинама цијена. У ствари, економисти су отишли до те мјере да ОПЕЦ описују као уџбенички примјер картела који манипулира цијенама избјегавањем и смањењем конкуренције. Анти-ОПЕЦ сентимент је био толико висок међу америчким законодавцима да су покушали да донесу законе који би ограничили суверени имунитет чланова ОПЕЦ-а и донели их у сферу федералних закона који регулишу конкуренцију.
1. Перспективе за будућност
Индустријске земље су почеле да се труде 1980-их да смање своју зависност од ОПЕЦ-ове нафте и потрошње фосилних горива уопште. Комерцијална истраживања открила су велика нафтна поља у Аљасци, Сибиру, Сјеверном мору и Мексичком заливу. Након тога, светска потражња за нафтом пала је за 5 милиона барела дневно, а производња изван ОПЕЦ-а је потиснула ОПЕЦ-ов тржишни удео. Блискоисточни сукоби деведесетих и 2003. године имали су мали утицај на производњу нафте или цене јер су се чланице ОПЕК-а сложиле да осигурају стабилно снабдевање. Земље ОПЕЦ-а стално су премашиле своје производне циљеве, а до 2015. године понуда је премашила потражњу, драстично снижавајући цијене. Док су друге земље које производе нафту смањивале производњу, подижући цијене на реалнији ниво, свијет је очекивао да ОПЕЦ смањи производне квоте на својој конференцији у Бечу 2016., али је организација одлучила да одржи статус куо и дозволи да тржишна динамика обнови равнотежу. време.
