Највише потхрањене земље на свету

Када растуће популације не могу да се одрже са ограниченим природним и економским ресурсима, несташице, укључујући оне које се односе на храну, често брзо прате. Нажалост, често су деца која највише пате у земљама у којима је глад свакодневна животна чињеница. Приликом разматрања података овде, важно је имати на уму да "расположивост хране" не мора нужно да означава унос калорија / по особи / дневно. Ово је због тога што је потоње можда мање од претходног када се прилагоди за отпад. На примјер, у Сједињеним Америчким Државама, гдје је расположивост хране око 3, 750 калорија / по особи / дневно, унос калорија је нешто нижи од ове бројке када се изгубљена храна одузима од укупне доступне хране. Ипак, с обзиром на то да су земље које су укључене у ову листу најмање вјероватно да ће отпадати храну, доступност хране и унос калорија по глави становника на дан опћенито су много ближе једна другој у њиховим конкретним случајевима. Да бисте стекли бољу перспективу, сматрајте да дуги сати ручног пољопривредног рада, који је чест у многим доле наведеним земљама, често захтева 3500 или више калорија дневно само да би се одржао ниво енергије. Штавише, деца захтевају висок ниво уноса енергије да би правилно расла, а потхрањеност чини људе осетљивијим на друге здравствене проблеме, јер имуни систем људи мора имати адекватну енергију да би функционисао да би требало да се потисне и на крају угрози.

10. Гватемала (2244 калорија / по особи / дневно)

Према најновијим статистикама, доступност хране у Гватемали износи 2.244 калорије / по особи / дневно. Неколико фактора је одговорно за низак ниво доступности хране у Гватемали, као што су честе поплаве и суше, ерозија тла узрокована лошим пољопривредним праксама и крчењем шума, и недостатак здраве економске политике управљања пољопривредом. 49, 8% дјеце млађе од 5 година у Гватемали немају хране. Најугроженије групе укључују домаће жене и дјецу која живе у региону 'сухог коридора'.

9. Сијера Леоне (2162 калорија / по особи / дневно)

Упркос томе што је богата природним ресурсима, западноафричка земља Сијера Леоне је девастирана ефектима десетогодишњег грађанског рата. Са рангом 84 међу 88 земаља у Глобалном индексу глади, становништво које пате од Сијера Леоне дефинитивно заслужује међународну пажњу. Око 40% дјеце у земљи је хронично потхрањено, а процјењује се да свако четврто дијете умире у Сиерра Леонеу прије него што напуни пет година. Према извјештајима о анализи рањивости из 2007. године, око једне четвртине руралног становништва има недовољну или граничну потрошњу хране. У Сијера Леонеу, доступност хране је око 2.162 калорије / по особи / дневно.

8. Танзанија (2137 калорија / по особи / дневно)

У Танзанији, око 42% дјеце млађе од пет година је у порасту. Земља има џепове становништва које посебно пати од акутне неухрањености, као што је становништво у Занзибару, гдје око 12% њене дјеце нема правилну исхрану. Једна трећина дјеце Танзаније у доби од 6 до 59 мјесеци има недостатак жељеза и витамина А, док више од 18 милијуна Танзанаца конзумира дијету без адекватног јода, минерал који западњаци обично изводе из утврђене кухињске соли. За адолесценткиње и младе жене у земљи често се види да су тешко потхрањене. Доступност хране је ниска и износи 2.137 калорија / по особи / дневно.

7. Мадагаскар (2117 калорија / по особи / дневно)

Скоро четвртина становништва Мадагаскара живи у подручјима која су веома склони природним катастрофама, укључујући поплаве, суше и циклоне. Ово, заједно са обимним крчењем шума и лошим праксама управљања земљиштем, били су одговорни као главни доприноси високој преваленцији несигурности хране у региону. Према извјештајима Мисије за процјену усјева и хране за 2014. годину, 35, 8% руралног становништва у осам истражених подручја у земљи патило је од несигурности хране. Скоро 2 милиона деце у земљи је закржљало због хроничне потхрањености. Лоше пољопривредне праксе, недостатак економске подршке и образовања и родна неједнакост су дјеломично одговорни за ниску пољопривредну производњу земље. Само у просјеку 2.117 калорија хране по особи / дану доступно је становницима Мадагаскара.

6. Мозамбик (2112 калорија / по особи / дневно)

УНДП-ов Извештај о хуманом развоју за 2009. годину процјењује да је око 40% становништва Мозамбика потхрањено, а становници имају очекивани животни вијек од само 48 година. Око 64% ​​становништва земље је несигурно. Значајна преваленција ХИВ / АИДС-а додатно погоршава ниво сиромаштва и неухрањености у афричкој нацији. Велика подложност природним катастрофама, као што су честе циклоне, суше, поплаве и инфекције усјева, заједно са високим нивоом сиромаштва у Мозамбику, недостатком модерних пољопривредних пракси и финансијском подршком, доводе до ниских приноса у земљи. Доступност хране у Мозамбику је дакле само 2.112 калорија / по особи / дневно.

5. Етиопија (2097 калорија / по особи / дневно)

Неколико деградирајућих фактора, укључујући озбиљне суше, ерозију тла, недостатак инфраструктуре и непродуктивне пољопривредне методе, доприносе ниској доступности хране у афричкој земљи Етиопији, гдје је расположивост хране само 2.097 калорија / по особи / дневно. Према извјештају Свјетског програма за храну из 2013. године, 28% свих случајева смртности дјеце у земљи узроковано је недовољном исхраном. Скоро 81% пријављених случајева неухрањености дјеце остаје необрађено, а 2 од 5 дјеце пати од заостајања у расту. Економске посљедице су озбиљне. Висока стопа смртности дјеце повезана са заостајањем у расту смањила је број запослених у Етиопији за 8%, а око 16, 5% БДП-а земље троши се на сузбијање случајева неухрањености.

4. Кенија (2092 калорија / по особи / дневно)

Најновије статистике откривају да преко 1 милион кенијских људи пати од несигурности у храни, а доступност хране у земљи износи 2092 калорије / по особи / дневно. 239.446 дјеце у Кенији пати од умјерене акутне потхрањености, док 2.600 дјеце пати од тешке акутне потхрањености. Унутрашњи конфликти који потискују становништво, као што су они повезани с временским феноменом Ел Нино, појаве заразних болести, избјегличке кризе и високе стопе ХИВ / АИДС-а у земљи, чине становништво Кеније подложним кризама хране и потхрањености.

3. Чад (2074 калорија / по особи / дневно)

Недостатак одговарајућих здравствених установа и сигурне воде за пиће, као и честе појаве суше, довели су до тога да је становништво Чада подложно недостатку хране. Око 790.000 људи у земљи треба хитну помоћ у храни, а Чад има највећу стопу неухрањености у читавом региону западне Африке. Истраживање СМАРТ-а тврди да је Чад имао стопу неухрањености дјеце између 6, 8% и 13, 3% у 2014. години. Расположивост хране у овој земљи је само скромних 2.074 калорија / по особи / дневно.

2. ДР Конго (2056 калорија / по особи / дневно)

Побуњеничке активности које укључују оружане сукобе, расељавање становништва и распрострањена корупција оставиле су више од 70% становништва Демократске Републике Конго у виду сиромаштва. Упркос бројним ресурсима и обрадивим земљиштима, велики дио становништва земље ипак пати од тешке прехрамбене кризе. У више од половине територија ДР Конго, стопа акутне неухрањености је преко 10%. Стопа хроничне неухрањености дјеце у доби од 6-59 мјесеци је 43, 4%, што је застрашујућа бројка која је класифицирана као „критична“ према стандардима Свјетске здравствене организације. Расположивост хране у земљи износи само око 2.056 калорија / по особи / дневно.

1. Хаити (1976 калорија / по особи / дневно)

Проблем хране у Хаитију је најгори у свијету, а статистика открива страшну кризу у храни широм земље. Вјерује се да два од три Хаитијанца преживљавају на оскудној своти од 2 долара или мање дневно. Иако пољопривреда представља значајан сектор привреде земље, 80% њене основне хране, пиринча, мора се увозити из других земаља због изузетно лошег приноса пољопривредног сектора у Хаитију. Пољопривредни систем Хаитија је скоро у потпуности зависан од кише, јер се само 10% пољопривредног земљишта наводњава. Једно од троје деце је закржљало на Хаитију, док 100.000 деце пати од акутне неухрањености. Једна трећина хаићанских жена и дјеце пати од анемије. Тако Хаити има најнижу расположивост хране која се тренутно мјери у свијету, од само 1.976 калорија / по особи / дневно.