Најскупље земље за примање увоза

Увоз се сматра повлачењем за већину економија, посебно за економије које имају већу вриједност увоза од вриједности извоза. Када је увоз већи од извоза, економија ће вјероватно бити неравнотежа јер земља троши више него што производи на робу и производе, што доводи до дефицита трговинског биланса. Да би се осигурао баланс трговинске размјене и смањио увоз, неке земље су га учиниле скупљим за увоз него за извоз. Ограничења увоза углавном имају два облика. То су наметање царина на увоз и ограничавање увезених количина. Тарифе су једноставни порези који се намећу на робу која се увози у земљу, увек у проценту од вредности робе. Земља може обесхрабрити увоз наплатом царине до 30%, чиме се повећава укупни трошак производа и тиме га чини скупим. Неке од земаља у којима је увоз врло скупо разматране су у наставку.

Таџикистан

Таџикистан наплаћује царину на већину увезене робе у земљу. Царинска дажбина се наплаћује од вредности наплате добра. Таџикистан наплаћује царине у износу од 0-15% од вриједности увоза. Порез на додату вредност од 18% (ПДВ) и царина у распону од $ 10 до $ 900 се такође наплаћују на увезену робу у зависности од вредности. Такодје, царинска накнада за подршку у износу од $ 3 за 10 килограма робе и накнада за складиштење од $ 1 по 50 килограма робе дневно. Ове накнаде заједно и трошкови транспорта робе у Таџикистан значајно повећавају трошкове увоза. Све у свему, коштаће 10.620 долара за увоз стандардног контејнера од 20 стопа у Таџикистан.

Јужни Судан

Јужни Судан као земља без излаза на море и даље се суочава са неколико економских изазова. Године грађанског рата, недостатак демократије и лошег управљања значајно су допринијели смањењу економије Јужног Судана. Предузећима у земљи пријети неизвјесност и непријатељске милиције. Недостатак долара и нагли пад вриједности суданске фунте главни су фактори који утјечу на трошкове увоза у Јужни Судан. Ниска вриједност долара чини га скупљим за увоз робе у Јужни Судан. То ће коштати 9.285 долара за увоз стандардног контејнера од 20 стопа у Јужни Судан, релативно скупо у поређењу са земљама око Јужног Судана, укључујући Кенију, Уганду и Етиопију.

Цхад

Чад углавном увози машине, индустријску робу, храну и индустријску опрему из Јапана, Сједињених Америчких Држава и Кине. Чад такође увози текстилне материјале великих размера у Европску унију. Географска удаљеност и земља која нема излаз на море повећава трошкове увоза у земљу. Чад увози робу преко других земаља у близини луке и као такав мора плаћати увозне тарифе за земљу кроз коју увози. Двоструке тарифе које плаћају увозници повећавају трошкове увоза. Стандардни контејнер од 20 стопа који ће коштати 5.680 долара за увоз у Авганистан коштаће 9.025 долара за увоз у Чад.

Позитивни и негативни ефекти високих трошкова увоза

Увозници у другим земљама као што су Република Конго, Замбија, Узбекистан, Централноафричка Република и Авганистан потрошит ће више од 5.500 долара за увоз стандардног контејнера од 20 стопа у своје земље. Високи трошкови увоза имају за циљ да обесхрабре увоз и промовишу локалну производњу. Високи трошкови увоза такође елиминишу црно тржиште и постојање картела у земљи. Међутим, високи трошкови увоза такође ометају међународну трговину и ограничавају приступ неке земље неким производима или производима.

Најскупље земље за примање увоза

Ранг	Цоунтри	Накнаде за увоз стандардног контејнера од 20 стопа (УСД)
1	Таџикистан	$ 10, 650
2	Јужни Судан	$ 9, 285
3	Цхад	$ 9, 025
4	Република Конго	$ 7, 590
5	Замбиа	$ 7, 060
6	Узбекистан	$ 6, 452
7	Централна Афричка Република	$ 6, 335
8	Зимбабве	$ 6, 160
9	Киргистан	$ 6, 000
10	Авганистан	$ 5, 680