Најгори падови у извозу у односу на увоз од 2000. године по земљама

Значај извоза у привреди

Извоз је витална компонента управљања и развоја сваке здраве економије. Када извоз расте, такодје се отварају прилике за посао како би се задовољили међународни захтјеви тржишта. Ако вриједност извоза премашује вриједност увоза, дефицит на рачуну се уравнотежује, а вишак остаје. Земља повећава своје нивое извоза тако што постаје трошковно конкурентнија, побољшавајући квалитет производа, смањујући тарифе и улажући и промовишући развој приватног сектора. Ови кораци су често тешки за владе, посебно за земље у развоју.

Трговински биланс

Поред извоза, увоз је такође важан дио одржавања економије. Владе морају учинити све да осигурају равнотежу између увоза и извоза, познате као трговински биланс. Ово се може израчунати утврђивањем разлике у вриједности увоза у односу на извоз. Када земља извози више него што увози, то се назива трговински вишак и управо је то оно што владе требају тежити да постигну. Ако се деси супротно, увоз премашује извоз, ова ситуација се назива трговински дефицит или трговински јаз и управо је то оно што владе треба да избегну. Нажалост, за многе земље, њихов однос према извозу и увозу опада од почетка 2000. године.

Земље са најгорим падом у извозним односима

Гибралтар, британска територија и чланица Европске уније, доживио је пад на 50, 4% у односу на извоз и увоз у односу на 2000. У 2014. години, на примјер, вриједност извоза земље износила је само 1, 03 милијарде долара, док је њен увоз достигао је 13, 3 милијарде долара, стварајући трговински дефицит од 12, 2 милијарде долара. Три четвртине извоза ове земље чине рафинирани нафтни производи, а највећи увозник ове робе је Шпанија (85%). Занимљиво је да се 89% њеног увоза састоји од нафтних деривата од којих већина долази из Белгије-Луксембурга, Шпаније и Италије. Зашто би земља увозила и извозила исти производ? Многе теорије покушавају ово објаснити, али један разлог може бити због квалитета. Квалитет који напушта земљу може бити од веће вредности. Привреду, међутим, подржава напредна онлине индустрија игара на срећу, финансијске услуге и туризам.

Хондурас, земља смештена у Централној Америци, забележила је пад у односима извоза према увозу на 50, 8% од оних у 2000. години, што је нешто боље од Гибралтара. У 2014. години, његова вриједност извоза износила је 8, 66 милијарди долара, а њен увоз износио је 9, 7 милијарди долара, стварајући трговински дефицит од 1, 08 милијарди долара. Ова земља углавном извози одевне предмете од плетених мајица до џемпера до рубља за чарапе. Ово објашњава један од његових највећих увоза, памучно предиво које потиче из Сједињених Држава. САД је такође њен највећи увозник због Споразума о слободној трговини у Централној Америци (ЦАФТА). Тржиште је нажалост осјетљиво на промјене цијена роба на увоз. Поред тога, влада је повећавала улагања у индустрију макуиладора која је створила потражњу за увезеним машинама и опремом. Ова роба је скупа и допринела је смањењу односа извоза према увозу.

У наставку листе, Јужна Кореја је следећа са падом у односу на ниво извоза у увоз на 52, 7% у односу на нивое из 2000. године. Иако се његов однос смањио у последњих 16 година, Јужна Кореја је 2014. године остварила трговински суфицит од 75 милијарди долара. Главни извоз из ове земље су машине као што су телефони, прибор за емитовање и интегрисана кола. Главни увоз укључује сирову нафту, нафтни гас и рафинисану нафту. Пад у омјеру може се приписати брзом расту увоза, нешто више од 10% годишње у посљедњој деценији. Извоз се повећао споријим темпом, што је довело до смањења биланса.

У наставку се налази списак других земаља које се суочавају са падом у извозу.

Најгори падови у извозу у односу на увоз од 2000. године по земљама

Ранг	Цоунтри	Однос увоза извоза у односу на 2000. годину
1	Гибралтар	50.4%
2	Хондурас	50.8%
3	Јужна Кореја	52.7%
4	Британска Девичанска острва	55.9% \ т
5	Сијера Леоне	56.3% \ т
6	Антигва и Барбуда	57.0%
7	Јапан	58.4% \ т
8	Пакистан	58.8% \ т
9	Бангладеш	59.3% \ т
10	Кајманска острва	61.6%