Најгоре разлике између плата у земљама ОЕЦД-а

Контроверза која се тиче родне разлике у платама и даље је у току у већем делу света. Многе од најразвијенијих земаља свијета имају већу разлику у платама од очекиваног. Треба напоменути да се разлика у платама по споловима не рачуна само кроз утврђивање разлике у плаћама мушкараца и жена који обављају исти посао или на истом нивоу, као и други фактори као што су мушкарци и жене који обављају различите послове и родне разлике у извршном позиције организација се такође узимају у обзир. Велика празнина означава жене које зарађују нижу плату од мушкараца. Овај чланак разматра земље чланице Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) са највећим јазом у платама.

10. Аустрија (18, 19% разлика у платама по сполу)

Разлика у платама по сполу у Аустрији износи 18, 19%. Према извештају Европске уније објављеном 2015. године, 45, 6% жена радило је са скраћеним радним временом у односу на 10, 3% мушкараца што је резултирало ниским радним временом. Стопа запослености мушкараца у 2013. години износила је 76%, док је стопа запослености жена износила 66, 9%, што је фактор који је такође допринио диспаритету у стопама надница.

9. Швајцарска (18, 52% разлика у платама по сполу)

Разлика у платама међу половима у Швицарској износи 18, 52%. Неједнакост у образовању игра значајну улогу, са једном женом у свака три мушкарца старости од 64 године има терцијарно образовање. Кретање у каријери је такође криво јер су жене доминирале на ниже плаћеним пословима.

8. Финска (разлика у висини плата по сполу од 18, 73%)

Према подацима ОЕЦД-а, разлика у плаћама између полова износи 18, 73%. У извештајима се наводи да жене у земљи имају мање водеће позиције од мушкараца и жена, а раде и на мање плаћеним пословима него мушкарци. Као иу Канади, жене у Финској нису у стању да преговарају о вишим платама, као што мушкарци могу.

7. Канада (разлика у висини плата по сполу од 18, 97%)

Канадски јаз у платама према сполу износи 18, 97% према извештајима ОЕЦД-а. Разлика у платама приписује се различитим каријерним путевима између мушкараца и жена са женама које доминирају ниско плаћеним пословима. Уметност преговарања је и против жена које су спремне да раде за мању плату од мушкараца у истом положају.

6. Турска (20.06% разлика у платама по сполу)

Према извештајима ОЕЦД-а, разлика у платама између полова у Турској износи 20, 06%. Висок јаз у платама приписује се малом броју жена у радној снази у односу на мушкарце. Између 2002. и 2012. године, Европска унија је процијенила да је стопа запослености жена порасла са 9, 9% на 10, 6%.

5. Холандија (разлика у висини плата по сполу од 20, 46%)

Холандија је на петом месту у ОЕЦД рангирању и на другом месту у ЕУ, са 20, 46% разлике у платама. Један од фактора за ову разлику је да жене преузимају више радних мјеста на непуно радно вријеме него мушкарци због кућанских послова и мајчинства, што је фактор који ограничава њихову способност да зарађују више. Према Еуростату, разлике у платама су ескалирале у одређеним секторима, као што је то случај у сектору финансија и осигурања гдје је разлика у зарадама износила 28, 3%.

4. Израел (21, 83% разлика у платама по сполу)

У Израелу се ретко говори о разлика у платама по сполу, али према ОЕЦД-у, јаз је износио 21, 83%. Иако је јаз релативно висок у поређењу са другим земљама ЕОЦД-а, земља је направила значајан корак у паду марже за разлику од 6, 3% од 2001. године. Велики јаз у платама приписује се мушкарцима који држе више руководећих позиција и да се више мушкараца ангажује у ризичнијим пословима за дуже радно вријеме које су надокнађене више него жене.

3. Јапан (26, 59% разлика у платама по сполу)

Јапан је на трећем мјесту међу земљама чланицама ЕОЦД-а са 26, 59% разлике у плаћама међу споловима. Један од наглашених фактора је образовање, иако је Јапан остварио значајан напредак у пружању једнаког образовања, избор каријере мушкараца и жена утиче на њихове плате. Шездесет посто дипломираних жена заврши у области здравства и образовања, а само 10% се бави технолошким сектором. С друге стране, јапанске жене се суочавају са потешкоћама на највишим позицијама, а само 5% је на извршним позицијама компанија које котирају на берзи. Многе жене се такођер повлаче из радне снаге како би одгајале дјецу и имају потешкоћа да се врате у радну снагу.

2. Естонија (31, 5% разлика у платама по сполу)

Истраживање ставља Естонију на друго место са јазом у платама од 31, 5%. Њихова разлика у платама по споловима је највећа у Европи и скоро двоструко већа од просечне разлике у платама Европске уније, иако земља има велики број запослених у запошљавању у поређењу са другим земљама ЕУ. Естонски Закон о родној равноправности из 2010. не предвиђа законски захтјев који захтијева од организација да одржавају једнаке плаће за мушкарце и жене на истом нивоу посла, остављајући жене рањиве. Родна разлика у платама је одраз маргинализације жена. Крајем 2016. године заступљеност жена у естонском парламенту износила је 23, 8%. Међутим, земља је направила значајан корак гласајући за прву женску предсједницу.

1. Јужна Кореја (36, 6% разлика у платама по сполу)

Изненађујуће, Јужна Кореја има највећи јаз у платама међу земљама ОЕЦД-а. Истраживање које је спровела организација открило је да жена у земљи вјеројатно зарађује 36, 6% мање од онога што би мушкарац зарадио; највећа разлика у платама између 35 држава чланица. Велика разлика у платама приписује се чињеници да жене између 20-их и 30-их година напуштају посао да би одгајале дјецу и вратиле се на тржиште рада у 40-им годинама. Разлика у платама се смањује малом стопом с обзиром на то да је у 2000. години забиљежено да је 40%.