Најбоља родна једнакост, ОЕЦД земље

У просјеку, жене у земљама ОЕЦД-а још увијек зарађују мање од својих мушких колега. Статистика из скорашњег Изгледа запошљавања у земљама ОЕЦД-а показала је да је Јужна Кореја имала највећи јаз у платама по сполу на 36, 7%, док је Нови Зеланд имао најмањи проценат од 5, 62%. Разлика у плаћама између полова се мјери утврђивањем разлике у средњим примањима жена у односу на средња зарада мушкараца. Овај чланак разматра десет земаља ОЕЦД-а са најмање разлика у платама по сполу.

10. Италија (11.11% разлика у платама по сполу)

Италија има родни јаз од 11, 11%, што је десето међу земљама ОЕЦД-а. Сервисни и финансијски сектор доживљавају највеће разлике у погледу плата, док мушкарци доминирају у сектору грађевинарства и комуналног сектора у смислу броја. Жене су недовољно заступљене на руководећим позицијама и углавном бирају каријере које нису високо плаћене.

9. Пољска (10, 62% разлика у платама по сполу)

Пољска родна разлика у плаћама износи 10, 62%. Пољска доживљава исте услове као и Данска у погледу родне неједнакости. Велики број жена проводи доста времена радећи на неплаћеним пословима као што су кућни послови. Они су недовољно заступљени на руководећим позицијама и већина њих бира различите путеве каријере од својих мушких колега.

8. Мађарска (8, 72% разлика у платама по сполу)

Неједнакост у плаћама полова у Мађарској износи 8, 72%. Као иу многим другим земљама, жене у Пољској су недовољно заступљене на извршним функцијама, зарађују мање од мушкараца на једнаким позицијама, и морају радити мање сати како би задовољиле кућанске послове.

7. Шпанија (8, 65% разлика у платама по сполу)

Разлика у платама међу половима у Шпанији износи 8, 65%. У просеку, жене у Шпанији морају радити још 79 дана како би одговарале приходима мушкараца. Да би имали исту пензију за мушкарце, жене морају платити пензију још 11 година. Шпански правни систем је окривљен за то што се није у потпуности бавио родним диспаритетима у плаћама. Жене такође раде мање сати како би могле обављати кућне послове.

6. Данска (7, 80% разлика у платама по сполу)

Родна разлика у платама у Данској износи 7, 80%, нешто виша од Норвешке. Према извјештају ЕУ, већина надзорних и управљачких послова имају мушкарци који раде дуже. Према извјештају, само 4% извршних позиција су жене. Жене имају тенденцију да раде краће вријеме, а велики број жена ради на неплаћеним пословима као што су кућанске послове.

5. Норвешка (7.01% разлика у платама по сполу)

Норвешка има 701% јаза у погледу плата између полова, што је скоро половина од просечне разлике у платама међу ОЕЦД-ом од 15, 4%. Према истраживању ЕУ, заступљеност жена на тржишту рада је 73, 8%, што је знатно више од 58, 6% просјека ЕУ. Норвешка је 2003. године донијела закон који налаже да најмање 40% чланова управног одбора јавних предузећа буде жене.

4. Грчка (разлика од 6, 85% за плате)

Упркос економским проблемима са којима се суочава Грчка, разлика у платама је 6, 85%. Као иу другим земљама ЕУ, јаз се приписује вишим нивоима незапослености међу женама и дискриминацији на послу. Извештај ЕУ указује да је стопа запослености жена у Грчкој 45, 1%. То је ниже од просјечне стопе запослености од 58, 5% у ЕУ и 11, 6% ниже од стопе запослености мушкараца. Упркос томе, влада је увела мере за сузбијање родне сегрегације, као што је доношење Закона 1414/84 којим се укида дискриминација на основу пола на тржишту рада.

3. Луксембург (6.49% разлика у платама по сполу)

Према ОЕЦД-у, Луксембург има јаз од 6, 49%, нешто виши од Белгије. Разлика у јазу у платама директно је повезана са вишим нивоом незапослености жена у односу на мушкарце. Стопа запослености жена износи 59, 0%. Тренутно, жене траже више образовања и бољих радних мјеста. У поређењу са 2002. годином, повећан је број жена које траже терцијарно образовање за 17, 6%, што је за 4, 1% мање него код мушкараца. Према Индексу жена у раду ПвЦ, могуће је да Луксембург до 2022. године затвори јаз у платама према сполу.

2. Белгија (разлика од 6, 41% за плате)

Према ОЕЦД-у, Белгија има најнижи јаз у платама међу чланицама ОЕЦД-а у УЕ. Разлика у плаћама између мушкараца и жена у висини од 6, 41% првенствено је узрокована разликама у избору каријере између мушкараца и жена и чињеници да жене морају обављати кућне послове које резултирају мањим бројем сати на радном мјесту. Жене такође доминирају неким кључним секторима економије; 80% радне снаге у здравственом сектору су жене. У финансијском сектору, послови су једнако распоређени, међутим, мушкарци зарађују више од жена. Белгија је 2012. године донијела закон у којем се наводи да се о "родним разликама у плаћама треба расправљати на свим нивоима колективног преговарања о раду", а "посредник за потраживања неједнаке плаће може бити именован у компанијама" с намјером да се премости јаз.

1. Нови Зеланд (5, 62% разлика у платама по сполу)

Нови Зеланд има најнижу родну јаз у ОЕЦД-у. Иако се разлика у зарадама од 5, 62% чини мањом од оне у другим земљама, још увијек постоји одређени ступањ пропорционалности у зарадама. Један од фактора који се приписује нижем јазу у платама је чињеница да све више жена на Новом Зеланду тражи високо образовање тако што пристаје на више плаћена радна мјеста. Послодавци су такође показали добру вољу у запошљавању више жена и њиховом заслужењу. Закон о једнаким плаћама из 1972. доноси правни аспект одржавања једнаке плате међу женама и мушкарцима у земљи.