Национални главни градови у Европи
Древна историја Европе
Европски регион на свету био је насељен још од 2000. године пре нове ере са индоевропским племенима који су напали подручје до 1800. године пре нове ере. До европског жељезног доба 1200. године прије Криста, Грци и Феничани су успостављали медитеранске градове. Ова медитеранска колонизација постала је централна тачка развоја Европе.
Утицај Европе на светску историју
Европа се сматра поријеклом западне цивилизације. Из Грчке су се појавиле идеје демократије, рационализма, филозофије и хуманизма, које су постале блокови будућих друштава широм свијета. Из Римског царства, у контроли током 2. века наше ере, дошли су напредни правни и политички системи, као и инжењерски и архитектонски развој. До 1000. године, хришћанство је било чврсто укоријењено у читавом региону, религија која ће постати једна од најшире праксе у свијету. Током периода ренесансе, Европа је допринела пољу уметности, музике, филозофије и науке. У 15. веку, европски истраживачи су успостављали међународне трговачке путеве, формирали колоније и ширили ове идеје широм света.
Европа је далеко један од највећих утицајних региона света, како прошлих тако и садашњих. Многи историјски градови и даље имају критичне улоге. Данас су ова древна урбана подручја главни главни градови Европе. Регија је пуна историје и никада није престала да буде главна утицајна сила у свету. Овај чланак разматра неке од главних градова Европе, њихове историје и тренутне улоге.
Рим
Можда је један од најстаријих главних градова Европе Рим, главни град Италије. Овај град има популацију од 2, 9 милиона становника и повијест која сеже преко 2500 година. Рим је постао важан као главни град Римског царства, иако су индоевропска племена настањивала то подручје прије римске инвазије. Овај град је свету обезбедио први модел метрополе и одиграо је значајну улогу у ширењу католичанства. Папа је владао градом од 1. века до 8. века када је постао главни град Папинске државе све до 1870. године. Рим је одувек имао место као глобални културни центар, постао је центар италијанске ренесансе и на крају доносио свет барокни стил и неокласицизам. Данас је Рим најпопуларнија туристичка дестинација у Италији и четрнаести најпосјећенији град на свијету. То је центар државне управе и домаћини великих међународних организација као што су Свјетски програм за храну и Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду.
Лондон
Лондон, главни град Енглеске, један је од најзначајнијих главних градова Европе. Научници су открили доказе о становницима који датирају још од 4500. године пре нове ере, али први велики развој града су римски освајачи 43. године. У 61. години, британско келтско племе Ицени водило је устанак и спалило га до темеља. Римљани су обновљени и до 100. године АД Лондон је био главни град Британије, римске провинције. Град је опао неколико стотина година након пада Рима, али је до 11. века поново био највећи град у региону. У касним 1400-тим, најраспрострањенија религија постала је протестантизам који би се у 16. и 17. веку ширио у Сјеверну Америку британским колонизаторима. Данас је Лондон глобални финансијски центар и прима више међународних посетилаца него било који други град на свету. То је главни центар за умјетност, образовање, забаву, моду и трговину.
Парис
Париз је један од најнасељенијих главних градова Европе. То је главни град Француске и има преко 12 милиона становника у региону Париза. Овај локалитет је први пут настањен током 3. века пре нове ере од стране племена Парисии који су освојили римски освајачи 52. пне. Тек након пада Рима, Париз је постао важан урбани центар Француске. Под Франковом владавином крајем 900-тих година, град је порастао у броју становника и економији. До 12. века, она је чврсто успостављена као политичка, религијска, економска и културна престоница Француске. Град је доживио доба просветитељства у 17. веку и никада није престао да буде важан центар за уметност. Током 1900-их, многи уметници и писци су овде правили своје домове. Данас, Париз је домаћин Лувр, најпосјећенијег музеја уметности на свету. Поред тога, више од 22 милиона посетилаца годишње дође да види споменике као што је Еиффелов торањ, да једу француску кухињу и да учествују у Паришкој недељи моде.
Други главни градови Европе
Остали главни градови Европе су Берлин, Немачка, Ватикан (технички суверена држава у Риму), Атина у Грчкој, Мадрид у Шпанији и Брисел у Белгији. Потпуни списак свих земаља и њихових престоница налази се у наставку.
Главни градови Европе
Ранг | Цоунтри | Главни град |
---|---|---|
1 | Албаниа | Тирана (Тиране) |
2 | Андора | Андора ла Веља |
3 | Аустриа | Беч (Виен) |
4 | Беларус | Минск |
5 | Белгија | Брисел (Брукеллес, Бруссел, Бруссел) |
6 | Босна и Херцеговина | Сарајево |
7 | Булгариа | Софија (Софија) |
8 | Хрватска (Хрватска) | Загреб |
9 | Ципрус | Никозија (Лефкосиа (гк), Лефкоса) |
10 | Чешка | Праг (Праха) |
11 | Данска | Копенхаген (Копенхаген) |
12 | Естонија | Талин (Ревал) |
13 | Финска | Хелсинки (Хелсингфорс) |
14 | Француска | Парис |
15 | Немачка | Берлин |
16 | Грчка | Атина (Атина) |
17 | Греенланд | Нуук (Годтхаб) |
18 | Света Столица | Ватикан |
19 | Мађарска | Будапест |
20 | Исланд | Реикјавик |
21 | Ирска | Даблин (Баиле Атха Цлиатх) |
22 | Италија | Рим (Рома) |
23 | Латвиа | Рига |
24 | Литванија | Вилниус |
25 | Лихтенштајн | Вадуз |
26 | Лукембоург | Луксембург (Луксембург, Летзебуерг) |
27 | Македонија, Реп | Скопје |
28 | Малта | Валлетта |
29 | Молдавија | Цхисинау |
30 | Монако | Монако |
31 | Црна Гора | Подгорица |
32 | Низоземска | Амстердам Хаг (Ден Хааг, сједиште владе) |
33 | Норвешка | Осло |
34 | Пољска | Варшава (Варшава) |
35 | Португал | Лисабон (Лисбоа) |
36 | Румунија | Букурешт (Буцурести) |
37. \ т | Русија | Москва (Москва) |
38 | Сан-Марино | Сан-Марино |
39 | Србија | Београд (Београд) |
40 | Словачка | Братислава |
41 | Словенија | Љубљана |
42 | Шпанија | Мадрид |
43 | Шведска | Стоцкхолм |
44 | Швајцарска | Берн (Берн, Берна) |
45 | Украине | Кијев (Кијев) |
46 | Велика Британија | Лондон |