Који тип владе има Узбекистан?

Кратак преглед

Република Узбекистан је једна од двије двоструко закључане земље у свијету. Граничи се са пет земаља које немају излаз на море Казахстан, Таџикистан, Киргистан, Авганистан и Туркменистан. То је председничка уставна република са председником и државом и владом. Извршне власти су у власти док је законодавна власт у два дома Врховне скупштине. Судство се састоји од Врховног суда, Уставног суда и Вишег привредног суда. Влада Узбекистана обезбеђује смернице за ефикасно функционисање економије земље, спровођење закона и друштвени и културни развој.

Влада Узбекистана има своју правну основу у Уставу Узбекистана. Влада је на три нивоа: извршној, законодавној и правосудној. Уставом из 1992. године званично је створена подјела власти на три гране власти. Иако су се имена владиних институција промијенила од осамостаљења 1991. године, институције су још увијек сличне онима које су постојале прије распада Совјетског Савеза. Главне улоге владе укључују осигуравање прогресивног економског, друштвеног и културног раста и имплементацију закона и политика Врховне скупштине.

Извршни огранак Владе Узбекистана

Извршну власт чине предсједник, премијер, министри и замјеници министара. Председник се бира на петогодишњи мандат народним изборима на слободним и поштеним изборима. Он или она именује премијера и замјеника министра који чине дио његовог кабинета. Председнику се уставом дају врховне извршне власти. Он или она такође има овлашћење да именује судије националних судова, прогласи рат или ванредно стање и да распусти парламент. Извршна власт остаје најмоћнија грана власти са неким извршним уредбама које замјењују неке демократске значајке у уставу. Предсједник, премијер, министри и замјеници министара формирају кабинет министара који су одговорни за ефикасно функционирање земље.

Законодавни огранак Владе Узбекистана

Законодавни огранак Владе Узбекистана назива се Олии Мајлис, или Врховна скупштина. Врховна скупштина наследила је Врховни савет 1995. године и остала једнодомна до јануара 2005. године. Скупштина има 150 чланова у Законодавној комори и 100 чланова Сената који се бирају из територијалних изборних јединица и на седницама округа, односно на пет година. 84 члана Сената се бирају директно, док их 16 именује предсједник. И Законодавно вијеће и Сенат предводе предсједници који немају рок ограничења. Законодавство се састаје само неколико дана у години и има мало овласти да обликује закон јер је власт у извршној власти.

Правосудни огранак Владе Узбекистана

Судску грану Владе Узбекистана чине Врховни суд, Уставни и Виши привредни судови. Судови врше судска овлашћења иако су овлашћења надсвојена од стране извршне власти. Правосуђе нема независност, јер предсједник има овласти да именује и разрјешава судије националног суда.