Који су извори изложености кадмијуму у животној средини?

Кадмијум је тешки метал који има бројне примене, првенствено у производњи пуњивих батерија и пигмената. Знатне количине кадмијума се испуштају у атмосферу из спалионица и фабрика, а ако се удишу могу довести до тровања кадмијем. Према томе, нивои атмосферског кадмијума су највиши у индустријским регијама. Кадмијум је такође пронађен, иако у малим количинама, у ђубривима, али дуготрајна примена ђубрива може контаминирати земљиште. Метални материјал је утврђен као људски карциноген када се прогута и удише. Када се удише, тровање кадмијумом се манифестује у виду болова у мишићима, зимице и грознице. Дуготрајно излагање кадмијумским парама може довести до неповратног губитка мириса и оштећења плућа. Најдубљи ефекат узимања кадмијума је слабљење костију што доводи до прелома костију. Камење бубрега и бубрежна инсуфицијенција су такође повезани са тровањем кадмијем.

Кадмијум Пигменти

Кадмијум сулфид и кадмијум сулфоселенид су два примарна једињења на бази кадмијума која се користе у производњи кадмијумских пигмената. Процењује се да се годишње произведе 2.000 тона кадмијумских пигмената широм света, што чини око половину годишње производње кадмија у свету. Кадмијумски пигменти се преферирају на пластичним површинама које подносе температуре до 3000 степени Целзијуса. Док пигменти кадмијум сулфида нису високо токсични, токсичност је највећа код пара кадмијума који потичу од заваривања. Токсични ефекти дуготрајног излагања кадмију учинили су многе традиционалне кориснике да се окрену другим алтернативним пигментима, од којих је један азо пигменти. Аустралија води у рату против пигмената на бази кадмијума и забранила је употребу пигмената на пластици која се користи за производњу играчака.

Никал-кадмијумске батерије

Кадмијум је главна компонента у производњи никал-кадмијумских пуњивих батерија и чини плочу негативне електроде батерије. Индустријске никл-кадмијумске батерије садрже око 6% кадмијума док је садржај кадмијума у ​​комерцијалним никал-кадмијумским батеријама до 18%. Радници у фабрикама у којима се производе никл-кадмијумске батерије су у највећем ризику од тровања кадмије из батерија. Одлагање батерија је извор загађења кадмијем и доводи људе у опасност од тровања кадмијем. Многе компаније које се баве батеријама у свету су признале токсичност кадмијума и укинуле никл-кадмијумске батерије, замењујући их литијум-јонским батеријама и никл-метал-хидридним батеријама. Европска унија забранила је комерцијалну употребу никл-кадмијумских батерија од 2016. године, док би произвођачи батерија требали одлагати индустријске никл-кадмијумске батерије.

Болест "Итаи-Итаи"

Болест Итаи-Итаи је болест повезана са тровањем кадмијем и најраширенија је у јапанској префектури Тоиама која има дугу историју рударства тешким металима. Болест добија име по свом најчешћем симптому, акутним боловима у зглобовима и кичми ("Итаи-Итаи" се преводи као "боли, боли"). Рударство у префектури Тоиама датира још из раног 18. века, али је велика експлоатација тешких метала започела у 20. веку. Кадмијум је био међу нуспроизводима из рударских операција, а испуштао се у ријеку Јинзу, која је примарни извор воде која се користи у узгоју риже. Рибе у реци су прво биле захваћене кадмијем, који је касније апсорбован од риже. На крају, људи у региону су почели да доживљавају тешке болове зглобова и кичме карактеристичне за болест кадмијума.