Који су главни природни ресурси Кипра?

Кипар је острвска нација која се налази у источном региону Средоземног мора, а треће по величини острво у региону након острва Сицилије и Сардиније, које припадају Италији. Кипар је 80. по величини острво на свету у површини од 3.572 квадратних миља. Кипар је 2001. године класификован као земља са високим дохотком од стране Свјетске банке, а ММФ је ту земљу прогласио једном од развијених економија у истом периоду. Деведесетих година земља је искусила неуједначене стопе раста, што указује на рањивости у економији земље, узроковане политичком нестабилношћу, промјенама у доласку туриста и промјенама у економској ситуацији у Западној Европи. Земља је усвојила еуро као своју званичну валуту у јануару 2008. године. Тренутно је земља 118. највећа извозна економија на свијету, а 2016. је њен извоз износио 3, 11 милијарди долара, а увоз је износио 7, 63 милијарде долара. Исте године, БДП земље је износио 20 милијарди долара, док је БДП по глави становника био око 32.700 долара

Ланд

Од 2011. године, Кипар је имао обрадиво земљиште које је било око 9, 6% укупне површине земљишта, а од тога само 3, 54% је било под трајним насадима. Када је земља стекла независност 1960. године, пољопривреда је била главна кичма економије и била је првенствено састављена од пољопривреде и малих фарми. Развој пројеката наводњавања на острву омогућио је комерцијализацију пољопривреде, а земља је могла извозити воће и поврће. Такође је могла значајно да повећа производњу меса, млечних производа и вина како би задовољила домаћу потражњу, а неке за извоз. До 1970-их већина фарми је била мањег обима и доприносила је око 70% укупног извоза, док је запошљавала око 95.000 људи, што је еквивалентно једној трећини радне снаге у земљи. Како се економија Кипра ширила, производни и услужни сектори почели су играти кључну улогу, а до прве половине 1970. године, улога пољопривреде се значајно смањила и чинила је само 18% БДП-а. Након подјеле земље након турске окупације 1974. године, кипарски Турци на сјеверу имали су пољопривредне ресурсе који су произвели око четири петине житарица и цитруса, сав духан и око двије трећине зелене крме. Јужни Кипрани поседовали су пољопривредно земљиште које је производило око три четвртине кромпира, две трећине стабала рогача, две трећине стоке и половину земље са маслинама. До деведесетих година 20. века, значај пољопривреде у привреди земље знатно је опао, јер је услужна индустрија постала још доминантнија.

Вађења руда и камена

Рударство на Кипру има дугу историју, а вађење бакра сеже до 2500. године пре нове ере. Тренутно, рударство у земљи је у опадању. Бакар је доминантан минерал у земљи заједно са другим минералима као што су злато, гвожђе, пирит, цемент, азбест и хромити. Иако је бакар био доминантан минерал у једном тренутку, од 2012. није значајно допринио бруто националном производу земље. На Кипру постоји огроман каменолом, а широм земље постоји око 220 каменолома који производе шљунак и песак, хавару, окер и умбер, кречњак, грађевински камен, гипс, глину и бентонит. Земља такође производи хидратизовано вапно, гипсане жбуке и друге врсте цемента за извоз. Према подацима владе, рударство и експлоатација у земљи је у 2011. години остварило 105, 3 милиона долара, што је пад од 61, 4 милиона долара у односу на претходну годину. Рудник бакра Скоуриотисса је можда најстарији оперативни рудник на свету који је почео са радом 1914. године од стране Кипарске рударске корпорације.

Нафте и гаса

Индустрија нафте и гаса на Кипру и даље је у развоју, а недавна открића су извршена у ексклузивној економској зони земље (ЕЕЗ) и огромним налазиштима природног гаса у гасном пољу Зохр близу египатских вода. Тренутно постоји осам концесионих дозвола датих различитим компанијама. Прва дозвола издата је за Блок 12 познат као Афродита, који је у октобру 2008. додијељен Нобле Енерги-у, а 2012. компанија је објавила откриће поља природног плина за које се процјењује да има између 5 и 8 трилијуна кубних стопа. У 2013, резерве су ревидиране како би биле у износу од 3, 6 до 6 трилиона кубних стопа, а 2014, поново је ревидирана навише за 12%. Друге компаније које су се удружиле са Нобел Енерги-ом су Роиал Дутцх Схелл, а између осталих и Делек и Авнер из Израела.

Водни ресурси

Острво Кипар је недостајало воде током своје историје и суше су уобичајена појава. Земља нема реку са вишегодишњим током. Подземне воде биле су главни извор воде за потребе наводњавања до 1970. године и довеле су до тога да су готово сви водоносници били озбиљно исцрпљени. Проблем воде на Кипру био је довољно рано препознат и влада је заједно са међународним организацијама које се баве дизајнирањем дугорочних рјешења за превазилажење проблема. Тренутно, Кипар има 108 резервоара и брана које имају комбиновани капацитет од 11.653.800.000 кубних стопа. Бране у земљи сада су главни извор воде за домаћу и пољопривредну употребу. Земља је такође изградила постројења за десалинизацију воде како би се суочила са дуготрајним сушама које су доживјеле у посљедње вријеме. Највећа брана у земљи је Коурис који сакупља воду из ријека Криос, Лимнатис и Коурис. Брана такође прима воду из реке Диаризос, која се преусмерава до бране кроз спојни тунел дуг 9 миља. Остале бране у земљи су, између осталих, Аспрокреммос, Евретоу, Гециткои и Каннавиоу.

Фасцинатинг Ландсцапе

Острвска нација Кипра има прелепу земљу и пејзаж, па је земља популарна међу туристима. Као резултат тога, туризам игра кључну улогу у економији земље и 2006. године је износио 10, 7% БДП-а. У истом периоду, сектор туризма је запослио 113.000 Кипрана. Земља прима око 3 милиона посетилаца сваке године, чинећи земљу 40. најпопуларнијом дестинацијом на глобалном нивоу. Туристички сектор у земљи добио је бројне међународне почасти. Слично томе, на плажама жупаније додијељено је и 57 плавих застава. Светски економски форум је 2013. године прогласио земљу 29. по индексу конкурентности путовања и туризма. Земља је такође рангирана као прва на глобалном нивоу по питању туристичке инфраструктуре.

Економски раст

У првом кварталу 2018. привреда Кипра је порасла за 0, 8%, што је слично расту у претходном периоду. Од 1995. до 2018. године стопа раста БДП-а износила је око 0, 59%. У четвртом кварталу 2012. године БДП је порастао за -2%, што је најниже, док је трећи квартал 2001. био највећи на 2, 4%. Предвиђа се да ће се раст БДП-а кретати око 0, 4% у 2020. години на основу економетријских модела.