Које земље нису чланице Уједињених нација?

Уједињене нације (УН) су међународно тијело које је формирано како би се осигурало да постоји међународни поредак и сарадња. У садашњем тренутку, 193 суверене државе чланице и 2 државе посматраче.

Земље чланице

Само сувереним нацијама је дозвољено да постану чланице УН-а. По дефиницији, суверена држава је једноставно не-физичко правосудно тијело које води и њиме управља једна влада, која има контролу над географским подручјем. Само пет земаља се могло придружити док су још биле под контролом других нација.

Све 193 суверене државе имају једнаку моћ и заступљеност у Генералној скупштини УН-а. Да би једна земља била примљена у УН, Савет безбедности УН мора да седи и донесе препоруку на основу гласања. Ако гласање има већину у Савету безбедности, онда Генерална скупштина гласа да ли нека нација задовољава све смернице дефинисане у Повељи УН.

Државе посматрачи

Унутар УН постоји посебна категорија међувладиних тијела која су класификована као посматрачи када се појаве на Генералној скупштини УН-а. Овим органима се даје дозвола да буду део састанака Генералне скупштине, али они немају овлашћење да гласају. УН дефинише посматраче као међувладине и међународне организације чија државност нема јасну дефиницију. Другим ријечима, није јасно да ли су та тијела заправо суверене државе или организације. Две државе посматрачи УН су Света Столица и Палестина.

Света Столица

На челу Католичке цркве са папом на челу, Света Столица никада није поднијела захтјев за чланство у УН-у, али је добила статус сталног посматрача. Према класификацији као стални посматрач, Светој Столици је дозвољено да присуствује и посматра све састанке Генералне скупштине УН-а. Иако нема гласачка права као и други чланови УН-а, она је била у могућности да пружи препоруке и утиче на неке од одлука које је донела УН.

Током састанка Лиге народа 1919. године, земље чланице су поднијеле приједлог да се укључи Света Столица у лигу. Међутим, због текућег територијалног спора са Италијом, Света Столица се није придружила ни након што је добила званични позив од Британаца. Године 1944. Света Столица је извршила неке прелиминарне истраге о могућности придруживања УН-у. Амерички државни секретар је тада одбио захтјев. У свом одговору, секретарица је тврдила да је држава мала и да стога није у стању да испуни све услове за чланство. Међутим, Светој Столици би било дозвољено да учествује у активностима УН. Секретарица је такође учинила грешку и збунила Ватиканску градску државу и Свету Столицу, која су два различита ентитета.

Дана 6. априла 1964. године, УН су додијелиле Светој Столици статус државе сталног посматрача. У тој улози, Света Столица има дозволу да присуствује и посматра све састанке Генералне скупштине, као и да има сталну посматрачку мисију у Њујорку (где је седиште УН-а). Пошто је добила статус посматрача, Света Столица је послала представника на све отворене седнице Генералне скупштине. Љубазност је додељена Светој Столици која јој је омогућила да сачињава формалне изјаве у вези са политиком, као и да дозволи неколицини папа да се обрате Генералној скупштини.

Користећи повишен статус посматрача, Света Столица је успела да укључи хришћанске вредности у неке од одлука које је донела УН. Најважније је да је успела да утиче на УН да усвоји декларацију која забрањује било какву врсту клонирања људи. Поред тога, она се успротивила неким резолуцијама које су се односиле на хомосексуалност и родне идентитете.

Држава Палестина

У почетку су УН одобриле статус посматрача Организацији за ослобођење Палестине искључиво као ентитет који није члан. Међутим, декларација Палестинског националног савета о држави Палестина 1998. године подстакла је УН да промени ознаку Палестинске ослободилачке организације на Палестину. Начелник протокола УН-а утицао је на промјену именовања на “државу Палестину” 17. децембра 2012. године.

За разлику од Свете Столице, Палестина је званично поднела захтев генералном секретару УН-а, Бан Ки-моону, да се придружи УН-у 23. септембра 2011. Међутим, Савет безбедности УН још увек није гласао о том захтеву. 30. октобра 2011. године, Генерална скупштина УНЕСЦО-а постала је прва агенција УН-а која је примила државу Палестину као пуноправног члана УН-а.

29. новембра 2012. године, Генерална скупштина УН-а одобрила је резолуцију 67/19 којом је држава Палестина службено призната као држава која није чланица ЕУ. Део резолуције у којој је држава Палестина добила статус посматрача укључивала је захтев Савету безбедности УН да покаже добру вољу према захтеву за пуноправно чланство.

Као што је случај са Светом столицом, статус посматрача не даје право гласа, већ даје Палестини могућност да учествује у дебатама. У складу с тим, успостављена је и канцеларија представника Државе Палестине при УН-у. Скоро сви званични документи Палестине сада су названи “Држава Палестина” за разлику од “Палестинске националне власти.

Државе које нису чланице УН-а или посматрачи

Постоје и други ентитети који имају статус посматрача, али нису признати као државе, као што је Суверени војни ред Малте. Још један занимљив случај био је да се Европској комисији додијели статус посматрача, а касније и пуна права, иако није дозвољено излагање кандидата током гласања. Друге територије и региони, као што су Западна Сахара у Африци и Кук острва и Ниуе на Новом Зеланду су спорна подручја. И док Западна Сахара није призната од стране УН-а и није члан ниједног тела УН-а, ова последња острва су чланови специјализованих институција УН-а.

Косово

Република Косово прогласила је независност од Србије 2008. године. Преко 100 чланица УН признало је Косово. Србија није признала независност Косова.

западна Сахара

Западна Сахара је спорна територија у северозападној Африци. Граничи се са Мароком на северу, Алжир на истоку и Мауританија на југу и југоистоку. Западну Сахару контролише сусједни Мароко, као и самопроглашена Сахрави арапска демократска република.