Које су највеће индустрије у Северној Кореји?

Северна Кореја има једну од најмање отворених и високо централизованих економија које карактерише систем расподеле тржишта. У 2015. години земља је и даље слиједила основне принципе централно планиране и командне економије, иако је усвојила неку мању економску либерализацију, посебно након што је садашњи предсједник Ким Јонг-ун преузео водство земље у 2012. Међутим, било је извјештаја. конфликта између доношења и законодавства. Након распада Совјетског Савеза између 1989. и 1991. године, главни извор подршке за земљу је нестао, па је Сјеверна Кореја морала промијенити вањску политику и импресионирати неку економску размјену са својим блиским сусједом, Јужном Корејом. До сада је Кина главни трговински партнер земље. Северна Кореја и Јужна Кореја имале су скоро исти БДП по глави становника одмах након Корејског рата до 1970; међутим, БДП Северне Кореје посебно у последњој деценији 20. века и почетком 21. века био је мањи од 2.000 долара. Као иу свакој другој командној економији, тешко је доћи у Сјеверну Кореју и стога је тако тешко процијенити БНП у земљи. Међутим, влада Северне Кореје 1991. је проценила да је бруто национални производ земље 22, 9 милијарди долара и 1, 038 долара БДП-а по становнику. С друге стране, сусједна земља Јужне Кореје имала је БНП од 237, 9 милијарди долара и приход по глави становника од 5, 569 долара у истој години. Такође се процењује да је бруто национални производ Северне Кореје пао за скоро 50% између 1990. и 1999. године. Према корејској банци, између 2000. и 2013. земља је имала просечан раст од 1, 4% годишње.

Главне индустрије у Северној Кореји

Прерађивачка индустрија

Северна Кореја је уложила огромне суме новца како би развила тешку прерађивачку индустрију, што је била политика давања преференцијалних издвајања државних средстава тешким индустријама. Приближно 50% државних инвестиција било је усмјерено у различите индустрије између 1954. и 1976. године, и као резултат тога, дошло је до брзог раста индустријске производње. Као резултат брзог раста у индустрији, прерађивачка индустрија као удио у националном производу земље порасла је између 1946. и 1970. са 16, 8% на 57, 3%, а прерађивачка индустрија у земљи као дио националног излаза из тог времена. релативно стабилан. Међутим, раст је драстично успорен од шездесетих година прошлог века, и пао је са 41, 7% на 36, 6% сваке године у трогодишњем планском периоду. Из различитих показатеља, показује да је стопа индустријализације, посебно у трећем периоду седмогодишњег плана који је завршен 1991. године, била далеко испод очекиване стопе, која је била 9, 6%. Индустријски сектор чинио је око 56% производње земље. Влада Северне Кореје је тврдила да је успела да достигне у другом периоду седмогодишњег плана почевши од 1978. до 1984. године, циљани раст индустријске производње и 1984. године, био је 120% изнад циља који су очекивали 1977, што значи да је просечна годишња стопа раста износила 12, 2%. Различити типови сировина у земљи били су у изразито оскудним, а слично томе и чврстој валути, као и енергија је такођер била у недостатку, па је инфраструктура у земљи била занемарена, а машине су пропадале када су постале застарјеле. Сјеверна Кореја, за разлику од остатка командне економије, посебно оних у источној Европи, наставила је са планирањем у екстремно централизованом систему и одбила је да либерализује управљање својом економијом.

Аутомобилска индустрија

Индустрија моторних возила у Северној Кореји основана је за производњу углавном војних возила, индустријске и грађевинске опреме. Власништво над приватним аутомобилима у Сјеверној Кореји је изузетно ниско, а слично томе и потражња за приватним аутомобилима је ниска. Већина аутомобилске индустрије потиче из Совјетског Савеза, а клонирани су и други произвођачи из различитих земаља. Северна Кореја је током година развила различите типове аутомобилских возила и производила широку лепезу возила као што су минис, друмски, СУВ, луксузна возила, мала и супер тешка теретна возила, грађевинске машине, аутобуси, минибусеви, зглобни аутобуси, трамваји и тролејбуси. Као резултат економске кризе, земља производи премало возила у односу на своје производне капацитете. Земља није сарађивала ни радила са било којом организацијом за производњу аутомобила, као што је ОИЦА, те је стога свака витална информација о аутомобилској индустрији у земљи толико оскудна.

Енергетика и енергетика

Северна Кореја је једна од индустрија са озбиљним и озбиљним уским грлима. Од 1990. године дошло је до сталног опадања у снабдијевању електричном енергијом, угљем и нафтом, што је утицало на практично све секторе и индустрије у економији. У почетку, увоз сирове нафте био је кроз цевовод са релативно ниским трошковима који су потицали из Кине или Совјетског Савеза. Повлачење Русије из концесије као и смањени извоз Кине у Сјеверну Кореју имало је огроман утицај у земљи, а 1998. године годишњи увоз је пао са 23 на 4 милиона барела у 1997. Слично томе, потрошња електричне енергије по глави становника опала је са 1247 киловат сати у 1990. години. када је била на највишој тачки на око 712 киловат-сати у 2000. години. Међутим, дошло је до повећања у односу на време, а 2008. године је било око 819 киловат-сати, што је било ниже од потрошње коју је земља имала у око 1970. Електрична енергија произведена у Сјеверној Кореји била је на свом највишем врху 1989. године, када је произведено око 30ТВх, а то је генерисано из седам хидроелектрана. Четири хидроелектране биле су смјештене уз ријеку Иалу, а изграђене су уз помоћ кинеске владе, а произведена енергија кориштена је у Сјеверној Кореји као иу Кини. До 1989. године око 60% електричне енергије произведене у земљи било је кроз хидроелектране, а око 40% произведено је из фосилних горива и угља. До 1997. године, електрична енергија произведена угљем била је изнад 80% потрошене енергије, док је хидроенергија износила нешто више од 10%.

Будућност привреде

У 2015. години, Северна Кореја је имала БДП од 16, 12 милијарди долара, а БДП земље представља 0, 03% свјетске економије. Међутим, почетком 1970-их, БДП земље је у просјеку износио око 11, 42 милијарде долара до 2015. године. БДП земље био је на највишем нивоу у 2014. када је достигао 17, 40 милијарди долара, док је најнижи забиљежен 1995. године, а БДП земље износио је 4, 5 милијарде долара. Предвиђа се да ће се БДП земље кретати до 16.00 милијарди долара у 2020. години.