Које су највеће индустрије у Грчкој?

Грчка је независна нација у југоисточној Европи. Грчка покрива површину од 50.949 квадратних миља и има популацију од око 11 милиона људи према процјенама из 2016. године. Земља има богате природне ресурсе са обалама дуж Средоземног мора, Критског мора и Јонског мора. Има најдужу обалу дуж Медитерана и дванаесту најдужу обалу на свету, која се простире на удаљености од 8, 498 миља. Грчка има номинални БДП од 203 милијарде долара и БДП заснован на паритету куповне моћи од 307 милијарди долара. Према подацима из 2017. године, земља је била 17. највећа економија ЕУ од 28 држава чланица. Грчка је категорисана као развијена нација, а неке од главних индустрија су туризам, пољопривреда, рударство и производња, између осталих.

Пољопривреда

Грчка је главни пољопривредни произвођач у Европској унији, а сектор запошљава око 528.000 људи или око 12% радне снаге у земљи. Пољопривреда у земљи износи око 3, 6% БДП-а у вриједности од око 16 милијарди долара. Већина имиграната у земљи запослена је у пољопривредној индустрији. Пољопривреда у Грчкој се одликује малом величином и породичним фондом, а задружна организација у земљи је остала релативно ниска неколико година. Земља производи различите сорте усјева и различите врсте сточних производа. Тренутно, пољопривреда у земљи је веома субвенционирана кроз Заједничку пољопривредну политику (ЦАП). Грчка је била водећи произвођач памука у ЕУ иу 2010. години земља је произвела 183.800 тона памука. Земља је такође светски лидер у производњи маслина са 2.232.412 метричких тона, производња маслиновог уља са 344.615 тона, производња смокава са 50.368 тона. Земља такође производи 8.000 тона пистација, 229.500 тона пиринча, 44.000 т бадема, 1.4 милиона тона парадајза, 578.000 тона лубеница и 22.000 тона дувана.

Тоурисм

Туризам у земљи игра кључну улогу у економији, и једна је од најважнијих индустрија у Грчкој која чини око 25% БДП-а земље. Туризам у Грчкој има дугу историју иако је почео цвјетати након 1950-их када су туристички доласци забиљежени на 33.000 у 1950. години и порасли на 11.4 милиона 1994. године. У 2018. години, земља је привукла више од 24 милиона туриста, а бројке у У 2017. години било је 22, 1 милион, док је у 2015. бројка износила 21 милион посетилаца. Ове бројке указују да је Грчка једна од најпосећенијих нација у Европи на свијету у цјелини. Министарство културе и туризма у земљи је одговорно за цјелокупно управљање туризмом, док је грчка национална туристичка организација одговорна за промовисање туризма у земљи.

Земља је једна од водећих туристичких дестинација у Европи која датира још од античког доба због своје богате историје и културе која се дијелом види у 18 различитих УНЕСЦО-вих свјетских споменика. Земља има бројна острва, с процјенама од 1.200 до 6.000. Неке од популарних туристичких дестинација у земљи укључују главни град Атине, Миконос, Санторини, Крф, Родос, Халкидики и Крит, између осталих. Влада Грчке се у недавној прошлости фокусирала на промовисање вјерског туризма, посебно у областима значајних историјских религиозних присутности као што су манастири у Светој Гори и Метеори.

Према извјештају ОЕЦД-а, туристи у Грчкој троше у просјеку око 1 073 долара, што земљу сврстава на десето мјесто по висини у туристичкој потрошњи. У 2008. години, туристичка индустрија је била одговорна за директно или индиректно запошљавање за око 840.000 људи, што је чинило око 19% радне снаге у земљи.

Рударство

Вађење различитих минерала у Грчкој има дугу историју и датира још од око 1000. године пре наше ере. Упркос дугој историји минерала у земљи, индустрија је веома мало допринела економији Грчке. Неки од минерала који се налазе у Грчкој укључују цинк, оловни лигнит, магнезит, боксит и нафту. Од 2015. године земља је била седми водећи извозник плаваца у свијету, и далеко највећи свјетски произвођач перлита. Грчка производи око 1% укупног боксита на свијету и око 9% укупног бентонита произведеног у свијету. Рударска индустрија у земљи прерађује произведена минерална горива, метале, индустријске минерале. Рударска индустрија у Грчкој је усклађена са рударским кодексом, који прописује неколико прописа и закона о вађењу украсних стијена и индустријских минерала. Кодекс такође наводи факторе сигурности и здравља за разне активности вађења руда и рударства.

Изазови са којима се суочава грчка економија

У 2009. години, Грчка је била снажно погођена економском рецесијом, а њена економија се смањила за 2, 3% у 2009. години и додатно се смањила за 3, 5% у 2010. До 2011, економија је смањена за 6% када је БДП земље износио 298, 1 милијарду долара. Да би ублажила и превазишла озбиљне ефекте рецесије, земља је предузела мјере за смањење владиних расхода, смањење утаје пореза и реформу тржишта рада и производа, те прераду здравствених и пензионих планова. Стопе незапослености у земљи биле су високе, ау 2012. години износиле су 14, 8% и драматично су порасле у 2013. да би порасле за 28%. Међутим, 2018. је благо пао на 20, 1%. Ефекти високе стопе незапослености, рецесије и огромног јавног дуга довели су до повећања нивоа сиромаштва у земљи. У 2015. години процењено је да се број људи који живе у екстремном сиромаштву повећао на 15% у поређењу са 8, 9% у 2011. години, и то је велики контраст у односу на цифре из 2009. године када су они који живе у екстремном сиромаштву износили око 2, 2%.