Која врста владе има Сомалија?

Сомалија има федерални парламентарни систем владе у коме је председник председник владе, коме Кабинет извештава преко премијера. Савезна скупштина Сомалије и извршна власт званично представљају владу, јер је правосуђе, иако је дио владе, уставно слободно тијело које нема функционалне везе с друге двије гране. Грађански ратови који разарају земљу обесхрабрују било какав облик стабилне и распрострањене владе у земљи. Међутим, постоје неке полу-суверене државе познате као федералне државе чланице које воде послове својих региона.

Извршни огранак владе Сомалије

Савезна скупштина бира председника који заузврат постаје шеф државе. Премијер, којег је изабрао предсједник, служи као шеф владе и одговори Вијећа министара на њега. У складу са сомалским уставом спроведеним 2004. године, Вијеће министара (министри кабинета) има највише овласти извршне власти. Кабинети обављају дужности као што су формулисање владиних политика и њихово спровођење; одређује буџете и финансије земље и формулише националне економске и развојне програме. Такође спроводи законе, штити државне интересе и обезбеђује националну безбедност; именује и разрјешава високе јавне званичнике; усваја и спроводи административне прописе утврђене статутом и припрема нацрте и предаје их доњем дому.

Правосудни огранак

Правосудни систем, како је дефинисан и одређен Привременим Уставом, структуриран је у три гуме: судови на федералном нивоу; Судови на нивоу Савезне владе; и Уставни суд. Сваки савезни члан правне структуре мора бити именован од стране 9-чланске Комисије за правосудну службу. Комисија је такође задужена за избор и представљање потенцијалних судија Уставног суда у Доњем дому на одобрење. Након одобрења, предсједник тада именује кандидата за судију. Уставни суд се састоји од пет судија, а систем арбитрира разне федералне и поднационалне ствари и питања која се односе на устав. Судови имају судску власт, а сам суд је под управним правом; систем је функционално независан од извршне и законодавне власти и судија не може бити законски гоњен за вршење судијске функције. Само Комисија за правосудну службу може овластити налог за хапшење или претрес куће. Након одобрења Комисије за оцјену уставности и имплементације у мају 2014. године, успостављено је више нових судова у регијама које је поново заузела централна влада за рјешавање случајева на покрајинској основи.

Парламент Сомалије

Савезни парламент Сомалије представља законодавну скупину у којој савезна влада Сомалије представља извршну власт. Савезни парламент бира председника, председника и заменика председника. Законодавство функционише у доношењу и стављању вета на законе. Парламент је дводомни, а састоји се од доњег дома или Куће народа (275 мјеста) и Горњег дома (54 мјеста). Закон налаже да најмање 30% свих МЈС мора бити жена. Комисија за технички одабир, задужена за провјеру потенцијалних законодаваца изабраних за тренутни парламент, мандат за мандат од 2012. до 2016. године. Мохамед Осман Јавари је актуелни предсједник Савезне скупштине.

Савезне државе чланице

Федералне државе чланице су локалне владине владе, које одржавају регионалне послове и имају своје полицијске и сигурносне снаге. Локалне власти су уставом подложне овлашћењу Владе Савезне Републике Сомалије. Постоји 18 административних региона у земљи који се даље дијеле на округе. Сјеверни дио Сомалије има полу-суверену државу Сомалиланд и Пунтланд; Галмудуг лежи јужно од Пунтланда; Јубаланд на крајњем југу; и Централној Сомалији. Савезни парламент бира број и границе локалних самоуправа, ау децембру 2014. године законодавство је формирало Комисију за границе и федерализацију која одређује границе локалне самоуправе и пресуђује између и између регионалних држава.

Изазови пред Владом Сомалије

Сомалија има међународно признату савезну владу у главном граду Могадишу. Након година грађанског рата и немира, влада је неефикасно извршила критичне функције државе као што је одржавање унутрашњег поретка, прикупљање пореза и економска прерасподјела. Примарни изазови са којима се суочава влада Сомалије су злоупотреба суверенитета, корупције и непрекидне политичке борбе, недостатак широке подршке и мали буџет државе.