Која врста владе има Норвешка?

Врста владиног система у Норвешкој је парламентарна уставна монархија, а земља је формално позната као Краљевина Норвешка. Земља је стекла независност 7. јуна 1905. године када је Норвешка прогласила синдикат са Шведском распуштеном. Земља има и монарха и премијера. Политичка историја Норвешке почела је у 8. вијеку са насељавањем Викинга којима су владали локални поглавари. Први краљ регије био је Олаф ИИ Харалдссон, а Норвежанима је увео кршћанство. Од 1442. до 1814. територијом су владали дански краљеви све док се није интегрисала са Шведском. Након независности 1905. године, земља је формирала владу под данским краљем Хааконом ВИИ. Норвешку је окупирала нацистичка Њемачка током Другог свјетског рата, али се нација брзо опоравила због ширења своје економије.

Монархија Норвешке

Норвешка има монарха као шефа државе, а садашњи монарх је краљ Харалд В. Позиција се преноси кроз породичне генерације. Краљ званично отвара норвешки парламент. Он врши државне посете другим земљама и такође домаћини страних шефова држава. Остале дужности које обавља монарх укључују ратификацију краљевских резолуција и закона и предсједавање Државним вијећем. Монарх је врховни командант нација, генерал у војсци и ваздухопловству, и адмирал у морнарици. Он именује државни савет или кабинет, који мора одобрити парламент.

Премијер Норвешке

Премијер земље је шеф владе. Став је предвиђен Уставом из 1814. године. Владу ствара странка која има већинско мјесто у парламенту, али може је формирати и коалиција странака. Тренутно је премијер нације Ерна Солберг, лидер Конзервативне партије. Последњи избори одржани су у септембру 2013. године, а следећи у септембру 2017. године.

Законодавни огранак владе Норвешке

Норвешка има једнодомни парламентарни систем, а Устав земље предвиђа да се парламентарни избори одржавају у четворогодишњим интервалима. Норвешки парламент се назива Стортинг, и одржава сједнице у згради Стортинг у Ослу. У парламенту се налази 169 чланова изабраних путем пропорционалне заступљености на страначкој листи. Последњи избори одржани су 2013. године, а десно-десна коалиција освојила је 54, 0% гласова, а Црвено-зелена коалиција 40, 6% гласова. Коалиција десно-десно освојила је 96 мандата, а црвено-зелена коалиција 72 мјеста. Стортинг представља Норвежане и њихове интересе. Вијеће такођер одлучује о томе да ли одређено питање гарантира референдум или не. Остале функције Стортинга укључују одобравање новог законодавства и укидање постојећих, одобравање предложеног буџета, одобравање прихода и расхода, праћење активности владе и разматрање питања вањске политике.

Правни огранак Владе Норвешке

Врховни суд је на врху правног система земље, и чине га главни судија и 18 помоћних судија. Судије именује монарх на препоруку Одбора за именовање судија. Правосуђе за старосну границу за пензионисање је обавезно у доби од 70 година. Врховни суд доноси коначне одлуке о жалбама нижих судова и сједи у Ослу. У оквиру Врховног суда налази се шест апелационих судова којима предсједава виши судски предсједник, као и апелационе судије. 88 окружних судова широм земље служе као првостепени судови. У свакој општини постоје одбора за помирење који слушају и дају пресуду грађанским споровима. Посебни судови и трибунали слушају одређена питања као што су земљиште и индустријски спорови.