Која врста климе има Белорусија?

Белорусија је земља која нема излаз на море у источној Европи. Она граничи са Украјином, Русијом, Пољском, Летонијом и Литванијом. Главни град земље је Минск, који је уједно и његов најнасељенији град. Белорусија се простире на површини од 80.200 квадратних миља, а шуме покривају око 40% површине земље.

Белорусија се налази између 51 и 57 степени северне географске ширине и 23 степена и 33 степена источне дужине, а удаљеност од севера до југа је око 350 миља док је удаљеност од запада до истока око 400 миља. Белорусија је релативно равна земља са великим деловима мочварних земљишта. Земља је дом за око 11.000 језера и неколико потока и река које тече широм земље, а три главне реке су Дњепар, Припјат и Неман. Бјелорусија доживљава умјерено континенталну климу са врућим љетима и дугим хладним зимама.

Клима у Белорусији

Балтичко море утиче на време у Белорусији. Зима у Белорусији траје око 105 до 145 дана, а снег у зимском периоду обилује широм земље, нарочито од децембра до почетка марта. Лето у Белорусији може трајати до 150 дана. У јануару температуре износе око 21 степен Фахренхеита, док је у јулу просјечно око 64 степена Целзијуса, а влажност је обично висока. У јануару су температуре у југозападном дијелу земље просјечне, око 24 степени Целзијуса, док се у сјевероисточном дијелу земље температуре крећу око 18 ступњева целзијуса.

Просечна количина падавина у Белорусији износи између 19, 27 и 27, 6 инча годишње, мада повремено може бити и више. Највећа просечна годишња количина падавина регистрована у Навахрудку била је око 30, 2 инча годишње, док је највећа просечна количина падавина у Василиевичима била 43, 9 инча у години, а најнижа просечна количина падавина у Брахину била је 12 инча. Приближно 70% кише пада између априла и октобра, а доживљава се обично током лета. Највећа досад забиљежена количина падавина у земљи била је у Слаунају у Талацхин раиону у јулу 1973. године, што је било 5, 8 инча у једном дану.

Топографија

Белорусија има релативно раван терен, који је прекинут уздигнутом територијом са појединачним планинама које се простиру дијагонално кроз земљу од истока до североистока према западу-југозападу. Тачка са највишом надморском висином је планина Дзиарзхинскаиа која се налази на 1.135 метара надморске висине. Сјеверни дио земље је углавном брдовит, с благим косим гребенима који су настали од глацијалних остатака. У јужном дијелу земље, око 1/3 укупне површине земљишта је око ријеке Припиац, која је углавном ниска и окупирана је мочварним равницама које се протежу до сусједних земаља Русије, Пољске и Украјине.

Белорусија има око 3.000 потока и 4.000 великих језера, поред осталих малих језера која су стандардна графичка обиљежја у земљи. Иста језера и ријеке користе се за транспорт, посебно за транспорт и плутајућу дрвну грађу, као и за производњу енергије. Велике ријеке протичу на запад, док ријеке које тече према југу су притоке главних ријека. Највеће језеро у земљи је Нарацх који покрива површину од око 30 квадратних километара. Друга велика језера у Белорусији су језеро Освеја, језеро Лукомлскоие, језеро Червоње и језеро Дрисвиати. Најдубље језеро у земљи је Доухаје, које је дубоко 176 метара, док је најплиће језеро Цхервоноие које има дубину од 13 стопа испод површине. Већина језера у Бјелорусији налазе се у сјеверном дијелу земље у окрузима Ушачи и Брашлав, а језера покривају око 10% укупне површине.

Климатске промјене у Бјелорусији

Током година, у Белорусији су се повећавале температуре у земљи, на пример, најтоплија зима је била између 1988. и 1989. и слично између 1989. и 1990. године. Од дугорочног посматрања података од 1881. до 2005. године, најкомерније зиме биле су између 1989. и 2005. године. и 1995. Најтоплије зиме у земљи примећене су почетком 1970-их и другој половини 1950-их и слично у првој половини 1910-их. Од седам највиших температурних аномалија до којих је дошло у земљи у посљедњих стотину година, шест је искусило у протеклих 20 година. Пораст температуре био је израженији током љета, посебно у посљедњој деценији, ау посљедњих 20 година, само је једна хладна зима 1996. године.

Уочено је да се падавине мењају у периоду између 1990. и 2005. године, што је било компликованије. У сјеверном дијелу земље, киша се с временом повећава, за разлику од прошлости у којој је дошло до повећаних падавина у централном и јужном дијелу земље. Од 1970-их година дошло је до опћег смањења брзине вјетра.